„Spolja kalaj, unutra belaj“ izreka je kojom možemo opisati dešavanja u mnogim mladim organizacijama. Ako ste njihovi klijenti, u najvećem broju slučajeva, blago vama. Ali ako ste tamo vlasnik, menadžer ili zaposleni shvatate da se radi o neuređenoj i organizaciono nepismenoj kompaniji ali prepunoj energije. I koristeći tu energiju, krećući se dovoljno brzo i naporno radeći uspevaju da zadovoljavaju svoje klijente na zavidnom nivou.

 Da li je to što su organizaciono nepismeni dovoljan preduslov da bi se organizaciono opismenjavali?

Nije.

Kompanije od Doba povoja (na samom početku svog životnog ciklusa) do kasnog Go go (lepa faza nakon bolnog početka) ne samo da ne treba nego se i NE SMEJU tretirati kao zrele organizacije. U Dobu povoja njihov zadatak nije da rade na efikasnosti odnosno procedurama i izveštajima već na efektivnosti, to jest na zadovoljavanju potreba klijenata. U ranoj i zreloj Go go fazi im je jednostavno lepo. Arogantni je osnivač, arogantna je kompanija, uživaju u uspehu.

Nema jasne strukture, nema jasne misije, nema jasnih planova, nema politika, nema sistema nagrađivanja… Ali nema ni bola jer u izobilju ima i novaca i klijenata i prilika i… „Od kolevke pa do groba najlepše je Go go doba“. U takvim situacijama nepotrebno je i nemoguće sprovoditi ozbiljne organizacione promene.

Na žalost, ne ponekad nego uobičajeno je, takve kompanije budu prerano podvrgnute organizacionom opismenjavanju. Na primer, da bi zadovoljile uslove koji su diktirani spolja (da mogu da učestvuju na tenderu) oni su prinuđeni da uvedu neki od ISO standarda. Naglašavam ne zato što su svesni da će im oni pomoći da budu ozbiljna organizacija,  već zato što su svesni da će im pomoći sertifikat (papir) na kome piše da su oni uveli standarde i da su zato ozbiljna organizacija.

Na početku imaju standarde (papire), ali mrze procedure i sve što ima veze sa administriranjem procesa i procedura. Napisah da ih prvo mrze, zatim ih trpe a onda se vremenom naviknu. I ignorišu ih. Po nametnutim procedurama se ponašaju dan, dva, tri koliko traje poseta proverivača, a jedva čekaju da isti odu pa da „radimo k’o ljudi“. Nuspojava je da se u veselom i razdraganom kolektivu pojavljuje i omražena osoba koja se krije pod maskom „Predstavnik rukovodstva za kvalitet“.

Ovo ultimativno, prerano uvođenje procedura i administriranja neophodno je pravim imenom nazvati – Organizaciona pedofilija. I ma koliko vam grubo zvučalo, tvrdim da nije i  to iz dva razloga. Prvi je što je to zaista bespotrebno, mučno i bolno maltretiranje i zlostavljanje mladih organizacija.

Drugi razlog će na scenu stupiti kad organizaciono sazreju, kad im budu neophodne procedure, pravila, opisi, izveštaji da bi se odvojili od osnivača, krenuli od preduzetništva ka profesionalnom menadžmentu, kad umesto „od kolevke pa do groba najlepše je Go go doba“ dođe vreme za „blago onom ko ume Go go doba da razume“. Tada će proces profesionalizacije biti dodatno otežan, komplikovan i bolan jer oni neće zaboraviti vreme kada su uzaludno pisali beskorisne papire.

Organizacionu pedofiliju paradoksalno ne samo da izazivaju država i njene institucije već se neretko pojavljuju i kao podvodači. Oni iz ionako siromašne državne kase izdvajaju sredstva i podstiču sertifikaciju ne vodeći računa o stadijumu u životnom ciklusu preduzeća i stvarnim organizacionim potrebama kompanija.

Apelujem na radiodifuznu agenciju da, ako ne mogu da spreče emitovanje snimaka sa dodele sertifikata koje je sufinansirala država, makar utiču na emitere da se u levom uglu ekrana pojavi oznaka 18+.

Još morbidnije je što se i vlasnici mladih kompanija mogu pojaviti kao podstrekači zlostavljanja sopstvenih organizacija. Ne znam i neću da znam kako se tek ovo može nazvati. Oni to rade iz tri razloga – pomodarstva, neznanja i nespremnosti za ozbiljne organizacione promene koje su prilagođene njihovom organizacionom razvoju.

Ređe zlostavljaju sopstvene organizacije kroz prerano uvođenje sistema kvaliteta. Češće smatraju da će im svemogući informacioni sistem rešiti organizacione probleme sa kojima ne žele da se ozbiljno pozabave. I tek kasnije shvate da svemogući informacioni sistem samo ubrza haos koji postoji usled nejasnih nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti. I tek kasnije shvate da je dobra, uredno ažurirana evidencija osnovnih informacija o klijentu u Excelu za njihovu organizacionu zrelost daleko učinkovitija nego skup, a za njih neodrživ CRM softver.

I tek kasnije shvate da je odvojeno vreme za strukturiran razgovor menadžera sa saradnicima odlična priprema da bi jednog dana krenuli da koriste 20 ključeva ako žele i u svih lepih 360 stepeni. A da ne pričam da Bazel III, Copex, ROCE, Cirih IV… treba da sačekaju dok se ne uđe u trag svim troškovima…

 

Podsećam još jednom – pri zlostavljanju mladih organizacija nije najveća šteta što će se baciti vreme i pare na neuspeo pokušaj. Nije. Najveća šteta je što će se povećati, uvek prisutan, otpor prema adekvatnoj promeni. Otpor prema uvođenju onoga bez čega sada dalje ne može. A koje su to organizacione promene bez kojih se dalje ne može zavisi od toga gde se kompanija nalazi u životnom ciklusu.

 

Odlomak iz knjige Apokrifi menadžmenta, Boris Vukić

 

Apokrifi menadžmenta nastali su iz dubokog uverenja autora da svet upravljanja organizacijama nije toliko komplikovan koliko se to može učiniti kada se samo letimično baci pogled na mnogoborojne i mnogostrane svete knjige o menadžmentu.

BV

Knjigu možete poručiti ovde