U lepezi menadžerskih alata i modela upravljanja ljudima postoji i ovaj vrlo uvažen – upravljanje putem ličnog primera. Iskreno, mnogo više je na ceni, veća je njegova slava no učestalost upotrebe. No u istoj meri u kojoj može da proizvede fantastične rezultate, može da uništi praktikante (Slavu nikada jer, naravno, najlakše je kada radi i greši neko drugi).

Jedan od izvora slave ovog načina upravljanja jesu i vrlo zahtevni preduslovi za primenu. Za ovo se, vrlo često lakonski i intuitivno, kao način upravljanja opredeljuju menadžeri koji su stručni i vični određenom segmentu posla, po pravilu oni koji su postepeno i vredno napredovali kroz sve hijerarhijske ravni kompanije.

Drugi preduslov, sem sopstvenog dobrog znanja posla, jeste visoka motivisanost menadžera, snažni unutrašnji motivatori, najčešće postignuće, ostvarenje… I/ili vanredno visok nivo posvećenosti menadžera kompaniji, pripadnost i lojalnost koja je veća od uobičajene i može biti rezultat različitih okolnosti – prvoborci, oproštene su im neke veće greške, vanredno podržani od strane kompanije…

Kada sagledamo ove standardne karakteristike menadžera koji primenjuju ovaj model upravljanja, jasan je izvor njihove slave i uspeha. Očigledno da ne mogu svi koristiti ovaj pristup u radu sa svojim ljudima. 

Irena Bulat, direktorka Adizes Leadership Program