Privrednik, 1927, Beograd

 

Ko to ne želi, da se razvija, da napreduje u radu i u životu, da nešto vredno nauči, da bude bolji nego što je? Pa opet je čudnovato, da je svet pun ljudi, koji se ne razvijaju. Dok se god usavršava, čovek nije star i on treba da se razvija i usavršava sve do kraja svoga života. Za to je najbolji dokaz život velikih ljudi, život onih, koji su stvorili velika dela, radeći neprekidno. Nikad nisu oni prestali da se usavršavaju pa su zato ostali večito mladi.

Onome ko hoće da se razvija, potrebno mu je troje:

            Prvo on mora biti učenik celog života svoga. Ne uči se samo iz knjiga, a većina to i ne može, nego se uči posmatranjem oko sebe.

            Drugo, ko hoće da se razvija, mora biti mislilac, i to ozbiljno da misli. Ako čovek ne razmišlja o onome, što uči i posmatra, on nikada neće videti koristi od toga. Što god vidi i čuje, valja o tome dobro da razmisli, i da presudi kuda to sve vodi.

            Treće, ko hoće da se razvija, mora biti radin. Mnogi mnogo misle, ali malo rade. Taki su sanjalice, u radu se čovek najbolje uči, jer ga tu upućuju i teškoće na koje nailazi i pogreške koje čini. samo valja čovek da ima snelosti, da se prihvaća i teških poslova.

            Kad naiđete na čoveka, koji je ravnodušan prema svome poslu, znajte da je taj prestao da se razvija te ne može imati ni napretka.

            Usavršavanjem čovek sve većma ističe na vidik svoje dobre osobine, a one slabe sve većma doteruje i suzbija.