Primetio sam da poslovne škole, ili fakulteti za menadžment zapravo uopšte ne predaju menadžment. Oni skoro isključivo predaju podiscipline: računovodstvo, marketing, ljudske resurse, administraciju, itd. Opšti menadžment uglavnom ne postoji. Na nekim fakultetima se predaju strateško planiranje ili organizaciono ponašanje i tvrdi se da je to menadžment. Ali, da ponovimo, to je učenje o samo jednom delu te oblasti. To je delimično rešenje koje se proglašava za celokupno rešenje.

Integrativne discipline-kako upravljati celinom, kako sprovoditi promene a da ne dođe do raspada, bez dezintegracije – nisam video da se to predaje ni na jednom fakultetu.

Ova integracija je postojala u vreme Pitera Drakera. Međutim njega je akademski svet kritikovao tvrdeći da su njegovi radovi novinarstvo, a ne nauka.

Istraživačke metode iz prirodnih nauka su kolonizovale društvene nauke, a to uključuje i poslovne škole. Mladi ljudi zaposleni na fakultetima ne mogu da napreduju samo na osnovu toga što su pisali o veštini menadžmenta. Ne postoje čak ni časopisi sa recenzijom u kojima bi oni mogli da objavljuju članke koji ne sadrže tabele ili statističke i matematičke podatke.

Ne predaje se mudrost, filozofija o tome šta je potrebno da bi se upravljalo. Obučavaju se biznis stručnjaci koji znaju kako se pišu odlični izveštaji, ali da li predajemo liderstvo na osnovu iskustva? Ne. Ne predajemo ništa slično, iako predajemo takve predmete. Naša predavanja su o mozgu, razumu, ali vrlo malo se govori i o srcu.

 

dr Isak Adizes