Važno je da naslednici postanu društveno odgovorni ljudi. Ovde nije reč samo o odnosu prema kupcima, dobavljačima i zaposlenima, već i prema zajednici. Neki treba da budu kakvi su im bili očevi, a neki totalno drugačiji.

Teoretska podela preduzetnika na produktivne, neproduktivne i destruktivne odlično će poslužiti da pojasnim ovu poruku.

# # # # #

Profesor Baumol deli preduzetnike na produktivne, neproduktivne i destruktivne. Prvi stvaraju nove proizvode, otvaraju nova tržišta i zapošljavaju, drugim rečima, stvaraju novu vrednost za zajednicu. Drugi čuvaju svoju poziciju kroz monopole i oligopole i kroz iskorišćavanje zakona ili kreiranje novih štite svoju poziciju putem saradnje sa državnom birokratijom (povlašćeni zakoni, ugovori, oporezivanje). Oni ne stvaraju novu vrednost. Treća grupa su destruktivni koji otimaju resurse od drugih i ne biraju sredstva (ucene, pretnje, mito…), oni uništavaju vrednost. Destruktivno i neproduktivno preduzetništvo lako se prenosi na iduću generaciju (lako ih naučiš kako se podmićuje birokratija ili razbijaju glave). Produktivan pristup je težak jer zahteva kompetencije koje nije lako usvojiti i traži dugoročan, predan i istrajan rad i mnoga znanja i veštine.

Ko od naslednika treba da bude kao osnivač, a ko treba da se ponaša sasvim drugačije, treba da prosude sami naslednici. Napisao sam „prosuditi“, a ne „osuditi“. Realna procena da li je pokretač porodičnog biznisa bio produktivan, neproduktivan ili destruktivan biće prvi test za naslednike kojim putem treba da krenu da bi oni bili društveno odgovorni menadžeri.

 

Boris Vukić, partner Adizes SEE