Kako je gajiti vrednosti međusobnog poverenja i poštovanja u kompanijama u zemlji u kojoj ne postoji međusobno poverenje i poštovanje? U zemlji, na tržištu, koje je relativno korumpirano?

 

Najznačajnija imovina koju kompanija može da ima jeste njena kultura. Ako dovodiš ljude koji ne dele kulturu koju želiš da imaš u kompaniji, ljude koji ne zaslužuju poštovanje – a mogu biti brilijantni – oni će imati efekat trule jabuke na kompaniju. Šire loše vibracije. Svađaju se sa svima. Nisu timski igrači. Ne poštuju i ne veruju drugim ljudima. Mogu da unište tvoju kompaniju, jer sva energija koja treba da se usmeri na bitku sa konkurencijom se troši na međusobnu borbu.

Najvažnije je da pronađete ljude koji slede ili se lako prilagođavaju kulturi koju želite da uvedete u kompaniju, tako da ona na pravi način bude organizovana i da vi imate prave rukovodioce koji će voditi različite delove. A tu je i timski rad. Shvatamo da je uloga generalnog direktora samo da bude integrator. Mora da radi na kulturi. Da radi na vrednostima. A onda će sistem da funkcioniše sam od sebe. Pratite samo da nema devijacija. A ako se pojavi mala devijacija, vraćate je na kurs. Šta promatraš? Vrednosti.

Kako je gajiti vrednosti međusobnog poverenja i poštovanja u zemlji u kojoj ne postoji međusobno poverenje i poštovanje? U zemlji, na tržištu, koje je relativno korumpirano?

Paradoksalno lakše je, jer ljudima nedostaje međusobno poverenje i poštovanje. Ako imamo društvo u kom su ove vrednosti na niskom nivou lakše je pronaći ljude koji izražavaju želju da rade u kompanijama koje razvijaju i grade poštovanje i poverenje. To nije problem.

Juče su me pitali zašto je naša metodlogija tako poznata i uspešna u zemljama u tranziciji. Zašto smo tamo u velikoj meri uspešni? Jer su ljudi željni međusobnog poverenja i poštovanja. Kao da žednom prinosiš vode.

 

Dr Isak Adižes