List Privrednik, 1927. godine, Beograd

Danas, kakav je svet, izgleda i čudno i smešno dokazivati da se do bogatstva drugim putem dolazi, osim pukom srećom, slučajem ili sudbinom.

Sva sreća što tako svagda ne misle! Gde su ti što se obogatiše, a da ni ne naslediše, niti im slučaj pomaže, niti im sreća posluži?

Tamo preko mora, daleko u Americi, živi taj svet.

U njih je jedan prost dućandžija vremenom stekao 24 miliona. Kad su ga pitali kako je dotle doterao, izrekao je ove mudre reči: “Sigurnost da ćeš uspeti ne leži ni u vremenu, ni u mestu, ni u sretnim prilikama, već sve zavisi i stoji do samog čoveka. A što god je šire polje rada, jači je uspeh. Vrednoća, štednja, poštenje i tačnost su preduslovi sigurnom uspehu.”

Onaj opet sa 200 miliona rekao je: “Gledaj da svaki dan ustrajno radiš određeni broj sati. Nastoj da mušterija veruje u ono što joj obećaješ, pa da i najnemiliju za sebe zadobiješ. Ali, pazi da nikome svoje osnove ne otkrivaš, pa čak ni najpoverljivijim savetovalcima! Kad si o jednoj stvari dobro promislio, pregni da je odmah i izvršiš, pa ćeš uspeti!”

Treći, koji je došao do 400 miliona govori ovako: “Samopouzdanje je glavno. Još uz to nastoj da budeš marljiv, pošten i štedljiv, pa ti je širom otvoren svet!”

Jedan opet sa 100 miliona kaže: “Spavaj 8 a radi 12 sati. Što ti još preostane, upotrebi za ono što će duh da ti okrepi i telo da osnaži!”

Opet jedan kaže: “Bolji je malen pazar, pa siguran, nego velik, pa opasan.“ Tajna bogatsva leži u ovim stvarima: “u tačnosti, brzom trgovanju, štednji i u tome da što više paziš, da ne preteruješ!”

Jedna gospođa, koja je stekla 240 milona, kaže ovo: “Put ka bogatinji što vodi lak je. I baš što je tako prost, teško se pogađa. Prvi uslov za svakoga, ko će da se obogati jest da sam radi, da se uzda u sebe, u svoje ruke i svoju snagu. Ne valja gledati od jutra, pa do mraka samo šta drugi rade.

Na radu se podiže i temelji sve, a sve što nije radom došlo, trulo je, trošno. Rad uliva snagu. I naučimo li se jednom na rad, ostajemo uvek radljivi, jer nam rad postaje svagdanja potreba.

I najbogatiji danas, koji se radom izdigoše do bogatstva, vidimo gde i onda rade, kad bi lako mogli na novcu sedeti. Rad se njima usadio u dušu i u toj duši praznina bi bila, da čovek ne radi.