Svako od nas na drugačiji način doživljava značenje određenih reči, termina i fraza. Sećam se pogleda učesnika jedne obuke za mapiranje procesa u trenutku kada sam izgovorila reči – „racionalizacija procesa“. Reči koje su za mene predstavljale rezultat upoznavanja tima i procesa, zajedničkog osmišljavanja budućeg stanja i najmanje petnaest metara zida izlepljenog papirićima, za njih su predstavljale asocijaciju na smanjenje broja zaposlenih, povećanje norme itd.

Tek kasnije sam primetila da se i u medijima ovi i slični termini koriste upravo u tom negativnom kontekstu. Slično tome, čini mi se da većina polaznika reč „produktivnost“ definiše sa „uraditi više sa manje“ i isto sagledavaju iz perspektive intenziteta – uradi to brže, uradi više i ne zabušavaj.

Šta za nas znači produktivnost? Razvojni proces povećanja produktivnosti sastoji se iz tri nivoa:

  1. eliminisanje rasipanja,
  2. unapređenje metoda 
  3. inovacije

Ukoliko nismo naučili da poboljšanja postižemo eliminacijom rasipanja i unapređenjem metoda rada, tada ni ulaganje u najskuplje mašine, opremu i softvere neće dati pun potencijal u smislu povišenja produktivnosti. Nova mašina će posedovati veći kapacitet i nov softver će imati potencijal da proces učini „elegantnijim“, ali sve navike protkane kroz metode, sva ta rasipanja sa kojima se nije izborilo, doprineće da taj veći kapacitet i potencijal ne bude iskorišćen.

Produktivnost možemo posmatrati kao proizvod tri faktora – M (metode rada), U (učinak ili intenziteta rada) i I (stepen iskorišćenja).

U sledećem tekstu ćemo detaljnije objasniti svaki od ova tri faktora.

 

Aleksandra Škrbić, Lean Specialist