Nakon deset godina rada sa nekoliko stotina osnivača, naslednika, porodičnih kompanija na prostoru koji se nekad zvao Jugoslavija na pitanje „šta je to prvo potrebno svima pobrojanima?“ odgovor je  – „jedan list papira“. Taj jedan list papira se zove „Politika porodične kompanije“ i predstavlja embrion nečega što će se jednog dana zvati Porodične politike (množina) a zatim i Porodični ustav. Da bi se taj zametak primio i porastao u pomenuta ozbiljna dokumenta treba ga na pravi način i začeti. Dva su načina moguća, a zavise od godina naslednika ili potencijalnih naslednika. Ako su deca mala piše ga osnivač sam (ili u partnerskim kompanijama pišu ga suvlasnici sami). Ako su deca poodrasla i visoke škole završila diskutuje ga zajedno sa njima a potpisuje sam. Kadgod nastao sadržaj će na kraju biti po volji vlasnika ili suvlasnika kompanije. To što će u drugom slučaju saslušati šta mladež ima da kaže dokaz će biti njegove mudrosti, ali o tom slučaju drugom prilikom.

Zašto je važno na vreme napisati Politiku porodične kompanije? Zašto ju je važno i zašto ju je najbolje, o paradoksa, napisati pre nego što se ukaže potreba? Prvo i najvažnije manje je emocija koje su, sasvim prirodno, najveća smetnja racionalnoj odluci. A racionalna odluka treba da bude posledica razumne želje da i kompanija i deca i osnivač jednoga dana budu srećni i zadovoljni. I da osnivač bude miran da je učinio što je do njega. Da bi se to dogodilo, na jednom listu papira treba da se nađe šta se to očekuje i od osnivača i od naslednika u budućnosti. Tada će i osnivači i naslednici znati šta im je činiti i sa sobom i sa kompanijama. Dugačka je lista pitanja na koje treba dati odgovor ali ona prioritetna već su u glavi osnivača i samo ih treba naglas postaviti i na njih napismeno odgovoriti. Zahvaljujući odobrenju jednog osnivača podeliću njegovu „Politiku porodične kompanije“. Ovaj „jedan list papira“ je napisan kada je osnivač imao 45 godina a njegova deca 13 i 11.

abc

Nastao je kao posledica naših razgovora, njegovih promišljanja i konsultacija sa suprugom. Nastajao je nekoliko meseci i imao je nekoliko verzija. Ovo je poslednja, ali verujem ne i zadnja. Kao što u poslednjoj tački i piše biće predmet razgovora sledećih godina. I kada mi je odobrio da je podelim u ovom tekstu dugo sam se dvoumio da li je pametno da to uradim. MOLIM da se ne prepisuje i ne smatra receptom. Biće bezvredno i biće mrtvo slovo na papiru kao mnogi standardi koji su prepisivani po nekim belosvetskim šablonima samo da bi ih imali. Ovaj „jedan list papira“ koristite da biste iz njega izvadili pitanja i dodali ih na pitanja koja vam se već vrte po glavi. Ovo je potpisao jedan konkretan čovek sa svojim iskustvima i vrednostima. Sa nekim stavkama se apsolutno ne slažem – na primer, da prvo radno mesto naslednika bude uz njega, tj. asistent generalnog direktora. Moje je duboko uverenje da je najbolje da prvo radi u nekoj drugoj kompaniji na višem stepenu organizacionog razvoja. A da zatim u „očevoj kompaniji“ krene sa nekog stručnog ali ne menadžerskog mesta. Za neke stavke verujem da će doživeti promene a neke brojke pomeranja. Ne verujem da će se u šezdesetoj godini povući sa pozicije generalnog direktora jer mislim da je 28 godina, koliko će tada imati stariji sin, premalo za tu poziciju. Mislim da će i procenat od 30% vlasništva iz stavke 6. malo da padne da bi on ipak zadržao upravljačku kontrolu nad kompanijom. Poštujem njegov stav da će „momci“ da se prilježnije odnose prema kompaniji kad ona i faktički bude njihova… I tako dalje i tako dalje. Ponoviću – Ovo je potpisao jedan konkretan čovek sa svojim iskustvima i vrednostima.

„Jedan list papira“ je prvi list papira na putu ka sledećim u kojima će se nalaziti detaljniji plan nasleđivanja, zapošljavanja, nagrađivanja i direktnih naslednika i njihovih supružnika, raspodele dividendi, prodaje udela… Iz svih ovih papira nastaće Ustav porodične kompanije a on će biti rezultat diskusije članova Porodičnog foruma. Sve ovo je prirodan način nastanka ovih dokumenata i ovih tela u zemljama u kojima tek sada nastaju porodične kompanije.

I za sam kraj. Poznajem stotine mladih ljudi u dobu od 20 do 40 godina koji bi bili tako srećni da su njihovi stvoritelji i stvoritelji kompanija koje voljno ili nevoljno nasleđuju na vreme napisali „jedan list papira“.

Boris Vukić, partner AdizesSEE

Više o temi razvoja porodičnih kompanija na seminaru „Od uspešnog osnivača do uspešnih naslednika„, koji se održava u Beogradu 17.11.2016. i Mostaru 06.12.2016.