Njujork tajms je jednom priliko objavio članak o meni u kojem sam opisan kao „isterivač duhova u preduzećima“. Već nekoliko decenija idemo od kompanije do kompanije moji saradnici i ja nastojeći da očistimo menadžment od verovanja da može da uradi nemoguće. Šta to oni ne mogu da urade? Ne mogu da pronađu, čak ni obuče, savršenog menadžera, rukovodioca ili vođu.

Pokušajte sledeće. Pozovite sve svoje direktore najvišeg nivoa u sobu. Od svakog tražite da zapiše pet najvećih problema kompanije. Pravila su sledeća: prvo, imena se ne smeju pominjati i drugo, ne smeju koristiti reč „zato“ – probleme nije potrebno objašnjavati. Od njih samo tražite da na parčetu papira, koji ne moraju da pokažu drugima, zapišu pet najvećih i najznačajnijih problema u kompaniji kada je reč o postignutim rezultatima ili procesima.

Svi ovi problemi moraju biti pod kontrolom ljudi koji se nalaze u sobi. Nije dozvoljeno definisati problem kao nešto što „oni“ ne rade. Usredsredite se na to šta „vi“ (prisutni u sobi) ne radite. Drugim rečima, umesto da kažete: „Problem je u tome što pada kiša,“ trebalo bi da napišete: „Nemamo kišobran,“ ili „Ne slušamo vremensku prognozu.“ Nemojte da gledate šta su napisali. Ne dozvolite da međusobno podele ono što su napisali. Jednostavno postavite pitanje: Koliko je problema sa vašeg spiska kompanija imala prošle godine? Odgovor je uvek – skoro pa sve.

A pre dve godine? Najveći deo, zar ne?

A pre tri godine? I ovaj put, najveći deo!

Ako je ovo istina, koliko ovih problema ćete verovatno imati za tri godine? Većinu, zar ne?

Zašto? Ponovo pogledajte svoj spisak. Koliko problema može sama da reši bilo koja osoba u sobi?

Nijedna!! Zar ne? Da su mogli, verovatno bi to uradili.

Pitajte ih sada: koliko bi tih istih problema nestalo da vam ja sada dam čarobnu pilulu koja bi vama kao timu dozvolila da se dogovorite oko rešenja? Svi, zar ne? Ako ste pravilno sledili uputstva i zapisali samo probleme koje ljudi u sobi mogu da kontrolišu, onda je po definiciji tačno da je moguće doći do rešenja samo ako se prisutni u sobi dogovore.

Pa, u čemu je onda problem? Problem leži u činjenici da se obično jedan rukovodilac ili menadžer bavi sa deset problema, a ne deset menadžera sa jednim problemom istovremeno.

Često koristim ovu malu vežbu kada radim sa kompanijama. „Nije problem u onome što se nalazi na vašem spisku,“ obično im kažem. „To su samo manifestacije. Problem je u VAMA!!! Vi ne znate kako da radite zajedno. To je problem!!!“

Zašto vaši menadžeri nisu naučili da rade zajedno? Zato što su pogrešno upućivani na  principe individualističkog menadžmenta, koji personifikuju celokupan proces menadžmenta u jednu osobu koja je ističe u planiranju i organizovanju i motivisanju i komuniciranju i izgradnji tima. Zato što su upućeni na pogrešan put kojim je decenijama zaveden poslovan svet. Drugim rečima, radi se o (PAEI) menadžeru, idealnom. Ali, gde biste, zaboga, mogli naći ovu životinju? Manite se toga. Ne možete to da uradite! Zbog toga ovu teoretsku (PAEI) osobu nazivam „školskim primerom menadžera“, on postoji samo u knjigama. U stvarnom životu, takav menadžer ne postoji i ne može da postoji, jer jedan pojedinac ne može da ispuni očekivano.

Menadžerski proces je isuviše komplikovan da bi ga izvršavala jedna osoba.

Iako su potrebne sve četiri (PAEI) uloge, njih retko, a pitanje je da li ikad, obavlja jedna osoba. Jedna šala je posve prikladna na ovom mestu:

Propovednik je jedan dan u svojoj propovedi rekao: „Savršen čovek ne postoji. To mogu i da vam dokažem. Svi koji su nekad poznavali savršenog čoveka, molim, neka ustanu.“ Niko nije ustao.

„Svi koji su nekad poznavali savršenu ženu, molim, neka ustanu,“ rekao je propovednik. Jedna smerna ženica je ustala.

„Da li ste stvarno poznavali potpuno savršenu ženu?“ u čudu je pitao propovednik. „Nisam je lično poznavala,“ odgovorila je starica. „Ali, dosta toga sam čula o njoj. Bila je to prva žena moga muža.“

Ako neko i ostvari „savršenstvo“ mora da je mrtav. Jednostavno smo zaboravili sve njegove mane. Ne možete biti živi (neprestano se menjati i izlaziti na kraj sa promenama) i biti savršen.

 

 Odlomak iz knjige Isaka Adižesa „Stilovi dobrog i lošeg upravljanja, izdanje ASEE BOOKS

 


 

 

Ko treba da prisustvuje
 
Put ka Top formi je obavezan seminar za vlasnike, generalne direktore, izvršne direktore, članove uprava u bilo kojoj kompaniji.
 Posebno je namenjen malim i srednjim kompanijama u fazama uspešnog rasta.

Detaljnije i prijave
 


 


Adizes Leadership Program

Je po rečima učesnika:

„Otvaranje prozora, udisanje svežeg vazduha, spoznavanje koliko je lep dan napolju… To za mene predstavlja ovaj trening. Jedna svežina! Puna pluća novog kiseonika, puna glava nekih novih misli, puna usta novih reči spremnih za deljenje iskustva i primenu onoga što sam čula.“

Dragana Radović,
Knauf Insulation d.o.o. Zemun​
 Preuzmite ALP brošuru