Igrokaz je  nastao je  pre deset godina, po završetku prošle velike krize. Pisan je sa idejom da se skrene pažnja da u „normalna vremena“ svi učesnici u organizacionom procesu imaju svoje legitimne interese, ali problem nastaje spoznajom da su kratkoročno njihovi interesi međusobno suprotstavljeni. Da bi svako od njih zadovoljio i ispunio sopstvena očekivanja neophodna su dva preduslova: da su za organizaciju vezani dugoročno i da među njima postoji uzajamno poverenje. Nadajući se da će uskoro njegova glavna poruka opet biti aktuelna, delimo ga podsećajući da kratkoročno posmatrano zajednički interes postoji jedino u situacijama kada se organizacija nađe u velikoj krizi i ogleda se isključivo u pukom preživljavanju.

7.IV 2020.

*  *  *

Lica:

On – obučen kao prosečan uspešan vlasnik kapitala ili predstavnik vlasnika kapitala.

Oni – podređeni Onome. Obučeni kao prosečni uspešni stručnjaci.

Ovi – direktno podređeni Onima. Retko viđaju Onoga. Još ređe imaju prilike da ga čuju, ali daleko češće nego On njih. Obučeni.

Glas razuma – retko ga ima u životu te zbog toga se na sceni pojavljuje samo kao glas.

Glas nerazuma – isti kao i Glas razuma, ali nerazuman. Što se igrokaz više bliži kraju sve više ulazi u lik Onog, Onih i Ovih.

 

Glas razuma: Kažite mi svi vi zašto dolazite na posao?

On (prvi govori zato što je tako i On navikao a i Oni i Ovi): Ako ogolimo stvari, pojednostavimo i ne okolišamo, moj interes je da zadovoljim interese vlasnika koji su me postavili na ovo mesto i ostvarim im što veći profit.

Ovi (ubacuju se pošto su uobičajeno brojniji od Onih, a i uvek imaju šta da kažu): Ako ogolimo stvari, pojednostavimo i ne okolišamo, naš interes je da zadovoljimo interese onih kod kuće da nam izvuku i poslednji dinar iz novčanika i dobijemo što veću platu. Preko tatinih spermatozoida, jer nastadosmo u samoupravna vremena, prirodno nam se nameće nastavak… i da što manje radimo, ali molimo da to ne uđe u zapisnik.

Oni (govore poslednji jer su najmudriji, ali to neću napisati jer bih iznervirao i Njega i Ove): Ako ogolimo stvari, pojednostavimo i ne okolišamo, naš interes je, sem da zadovoljimo interese onih kod kuće da nam izvuku i poslednji dinar iz novčanika i dobijemo što veću platu, i da se usavršavamo, radimo na savremenoj opremi, pratimo šta se dešava u našoj struci…

Glas razuma: Kažite nam svi vi koji je DANAS vaš zajednički interes?

On, Oni i Ovi (zajedno, na sav glas): Naš zajednički interes je da ostvarimo što veći profit uz što veće plate radeći na savremenoj opremi i neprestano se usavršavamo.

Glas razuma: Gospodine On, da li ste svesni da je to nemoguće i da, ako hoćete što veći profit, ne možete ISTOVREMENO isplaćivati velike plate i ulagati u vaše stručnjake?

On: Svestan sam.

Glas razuma: Drugovi Ovi, da li ste svesni da je to nemoguće i da, ako hoćete što veće plate, tada će DANAS vlasnicima biti ostvaren manji profit i vaši stručnjaci neće moći da se usavršavaju?

Ovi: Svesni smo.

Glas razuma: Gospodo drugovi Oni, da li ste svesni da je to nemoguće i da, ako hoćete novu opremu, nova saznanja tada će DANAS vlasnicima biti isplaćen manji profit, a radnicima manje plate?

Oni: Svesni smo.

Glas razuma: Pitam vas, Oni i Ovi, da li ste svesni da će, ako je profit mali, vlasnici otpustiti i Onoga i vas i pare uložiti u banku, investicioni fond ili berzu?

Oni i Ovi (zajedno, na sav glas): Svesni smo.

Glas razuma: Pitam sada Onoga i Ove, da li ste vi svesni da će, ako nisu u mogućnosti da se usavršavaju i napreduju, Oni, stručnjaci, napustiti kompaniju?

On i Ovi (zajedno, na sav glas): Svesni smo.

Glas razuma: Pitam sada Onoga i One, da li ste vi svesni da će, ako su im plate male, radnici ovako ili onako štrajkovati i napustiti kompaniju?

On i Oni (zajedno, na sav glas): Svesni smo.

Glas razuma: Kažite nam svi vi da li ste svesni da su vaši interesi različiti, međusobno suprotstavljeni i da ih kratkoročno ne možete istovremeno zadovoljiti?

On, Oni i Ovi (zajedno, na sav glas): Svesni smo.

Glas razuma: Kažite nam svi vi da li se odričete sotone i ideje da postoji zajednički interes?

On, Oni i Ovi (zajedno, na sav glas): Ne odričemo se.

Glas razuma: Zbog ovoga ću vas na velike muke staviti. Posla će manje biti, i kad nešto uradite teško ćete to naplatiti. Kafu nećete više džaba piti.

Ovi (prekidaju ga vrištući): Samo to ne, kafu nam ostavite!

Glas razuma (nastavlja): … Limite na mobilni smanjiti…

Oni (zapomažu, sa primetnim facijalnim grčem): Ne, mobilni, ne.

Glas razuma (nastavlja uporno, sve glasnije): …Biznis kartice ću ukinuti…

On (kao u smrtnom ropcu): NEEEEEEEEEEEEE!!!

Glas razuma (ne obazirući se na teške reči koje je izgovorio nastavlja):… Profita neće biti. Plate ću vam smanjiti. Da ne biste imali od koga pomoć da tražite i svima oko vas ću probleme napraviti, pohlepnije od vas postaviti da države vode i od njih ćete pomoć da tražite. I to ću krizom zvati!

Svetlo se gasi i na pozornici je mrak. On, Oni i Ovi vrište i zapomažu.

On, Oni i Ovi: Nemojte, molimo vas. Upalite svetlo. Spasite nas.

On: Može i manji profit samo da preživim.

Ovi: Smanjite mi platu, poštedite mi život.

Oni: I mi smo se samo šalili, pustite nas da živimo.

Naizmenično mole i njihovi glasovi se prepliću. Sve glasnije i glasnije viču, urlaju i njihovi glasovi se mešaju sa „Sympathy for the Devil“ Rolling Stonsa. Opšta kakofonija u trenutku prestaje. Pozornica potpuno osvetljena. On, Oni i Ovi se drže za ruke i stoje ne pomerajući se. Tiho, sasvim tiho, čuje se instrumental „Time Is On My Side“, opet od Rolling Stonsa, što će biti muzička podloga preko koje se ponovo pojavljuje Glas razuma.

Glas razuma: Hoću da naučite da zajednički interes postoji kratkoročno, kada ste u nevolji, kada je glava u pitanju, kada je kriza. Ona može biti svetska, globalna ili vaša lokalna. Tada je zajednički interes da preživite, da kriza prođe i da opet poslujete normalno. Kada sve to prođe, tad je normalno da među vama postoji konflikt interesa kojim možete upravljati samo ako ste za organizaciju vezani dugoročno i ako među vama postoji uzajamno poverenje.

Kada Glas razuma pomene „uzajamno poverenje“, On, Oni i Ovi počinju da se podrugljivo smeju i viču u glas.

On, Oni i Ovi: Ha, ha, ha. Uzajamno poverenje. Hi, hi, hi, Priče za malu decu. Bajke. Ho, ho,ho. Ovaj nam drži propovedi.

Pod na kom stoje On, Oni i Ovi se otvara i svi propadaju. Na bini više nema nikoga. U sredini bine pojavljuje se cvet samonikle ljubičice kojeg obasjava snop reflektora. Sva ostala svetla su pogašena. Glas razuma se obraća publici.

Glas razuma: Njih više nema. Nisu verovali da je uzajamno poverenje ključ uspešnog poslovanja kompanija. A ja vas pitam, jer vi znate jer, na žalost, u pozorište dolaze samo oni koji znaju: Kako se razrešava konflikt interesa u porodici? Može li se u jednom trenutku zadovoljiti interes i dece i majke i oca? Odgovor nije povezan sa tim koliko para porodica ima. U nekim porodicama ne mogu u isti tren i nove patike i nova haljina i novi kompjuter. Nego ovog meseca patike, pa haljina, pa kompjuter. Ako je puno, puno više para opet ne mogu u isti tren i put oko sveta i novi BMW i nova jahta. Danas dobije sin, sutra ćerka, prekosutra majka, naksutra otac. Znaju da će i na njih doći red. O tome se ne govori, ali to je poverenje. Na poverenju funkcioniše i mafija. Na poverenju funkcioniše i odnos političara i „onih koji ih finansiraju“. Danas mi „operemo“ pare za vas, sutra ćete vi nama omogućiti da „operemo“ pare za nas. Dosta. Idite sada kući. Ovo je bio običan igrokaz, mala pozorišna predstava koja ne može da menja ni svet, ni organizacije, ni čoveka. Rešenje postoji, ali ono je u nekim drugim predstavama. Predstavama koje počinju sutra ujutru kad obučete odela ili kostime. A u njima ste vi glavni glumci.

Zavesa pada, a na zavesi sunce koje se ponovo rađa. Publici se poklanjaju neki novi On, neki novi Oni i neki novi Ovi.

 

Boris Vukić, partner ASEE