Stalno treba imati na umu  da su naši finansijski izveštaji (bilans stanja, bilans uspeha i dr.)  posledica svih naših poslovnih odluka, koje svakodnevno donose mnogi u našoj kompaniji.

Nabavka (cene, period plaćanja, popusti, reklamacije…); Proizvodnja (zalihe materijala, zalihe nedovršene proizvodnje, proizvodni troškovi, cena koštanja, škart…); Prodaja (zalihe gotovih proizvoda, cena, popusti, kredit limit, otpis potraživanja, robni krediti…) ; Marketing (istraživanje tržišta, sajamski nastupi, oglašavanje, promocije…); Razvoj, Računovodstvo, Finansije, Ljudski resursi, Kvalitet, … 

Zadatak svakog od menadžera i jeste da donosi odluke, a one uvek imaju i svoju finansijsku stranu. Čini mi se da je potpuno jasno da preduslov za uspešno poslovanje  (dobar finansijski rezultat) mora biti  svest i razumevanje svakog od donosioca poslovnih odluka o uticaju tih odluka na profitabilnost kompanije u krajnjoj instanci.

Uspešnost najboljih odluka zasnovanih na besprekornim finansijskim analizama u mnogome zavise od razumevanja i delovanja mnogih rukovodilaca i na nižim hijerarhijskim lestvicama. Čak i za najbolja hibridna semena neophodno je dobro pripremiti zemljište. Tek tada i jedno i drugo obećava visoke prinose.

Naravno da se ne može i ne treba očekivati od svakog menadžera da bude finansijski stručnjak ali finansijski pismen – svakako DA. Jezik komunikacije u kompanijama podrazumeva finansijsku terminologiju: prihodi, rashodi, troškovi, prilivi, odlivi, konta,  bruto marža, profit… Kod nekih ova gomila pojmova izaziva strah sve do momenta demistifikacije i shvatanja da su to u stvari vrlo jednostavne stvari koje oni svakog dana mnogo puta svojim odlukama kreiraju.

Kada to postane jezik sporazumevanja a ne nerazumevanja, tada je ne samo spremnost za realizaciju zacrtanih ciljeva neuporedivo veća, nego postoji i sposobnost za učestvovanje i doprinos kvalitetnom donošenju odluka.

Željko Jandrić, Senior Associate Adizes SEE