Zahvalan sam organizatoru na poverenju i ovlašćenjima da samostalno uredim i kreiraram program ovogodišnjeg, trećeg po redu, BIZIT seminara o porodičnim kompanijama. Dileme nisam velike imao, potrebno je nastaviti i produbiti teme koje su već aktuelne ali isto tako je važno i otvarati nove vidike. I zato sam pozvao:

 

Marka Radojičića, izvršnog partnera Cube Teama, da nam ukaže na neke trendove u privredi i biznis transferu. Kolikiko je porodičnih kompanija promenililo vlasnike u poslednje tri godine, pratili li ta promena i promenu na poziciji generalnog direktora, koliko je novih ženskih a koliko muških (su)vlasnika… Govoriće Marko i u širem smislu o korišćenju poslovnih informacije za kvalitetnije odlučivanje i sagledavanje potencijala/rizika

 

Milovan Zvijer, advokat u Four Legal i kolega u konsultantskom poslu u porodičnim kompanijama, progovoriće o plemenitim namerema osnivača i roditelja pri prenosu vlasničkog udela i manje plemenitim posledicama njihovih odluka. Među mnogim važno je da se čuju i odgovori na sledeća pitanja: Da li drugi supružnik treba da da saglasnost na prenos udela (čak i ukoliko se prenos vrši na zajedničko dete? Da li prenos udela istovremeno treba da rezultira i dubinskom promenom osnivačkog akta kompanije? Šta ćemo sa detetom koga “firma ne zanima” i šta ako pri podeli karata oko firmeporodične kompanije ostane kratkih rukava?

Petar Šimića je kao II generacija preuzeo vođenje porodične kompanije i ona je pod njegovim vođstvom postala Primaco Grupa. Zanimljivo je da je grupa postala ne samo organskim rastom već i kupovinom druge porodične kompanije. Kako izgleda taj proces kupovine; šta se dešava kad jedan naslednik, koji biznis doživljava kao projekte, kupuje firmu od drugog osnivača koji svoju firmu doživljava kao svoju bebu; kako reaguju uposlenici u kupljenoj kompaniji i kako ih integrisati … puno je pitanja na koje Petar sam teoretskog ima i praktično iskustvo.

Otvorenost Adnana Misimovića o procesu tranzicije sa prošlogodišnje konferencije o porodičnim kompanijama ostala je u pamćenju svim učesnicima. Ove godine Adnan otvara nove vidike na temu koju drugo izučava a u protekloj godini se istoj u velikoj meri i praktično posvetio – Profesionalno upravljanje porodičnom imovinom. Neka odgovori samo na pitanja: Kako upravljati kapitalom koji se tokom godina prirodno i razumljivo našao u džepovima, nekretninama, drugim biznisima i vrednosnim papirima osnivača i njihovih porodica? Šta je investiciona politika i odakle krenuti prilikom izrade? I to će biti dovoljno.

Od Dejana Blagojevića, generalnog direktora Propulzije, opet druga generacija, očekujem da čujemo šta se desi kad se susretnu dve vizije – vizija naslednika i vizija osnivača i kako da u tom susretu svi pobede. Pod Dejanovim vođstvom jedna uspešna kompanija u metalskoj struci podignuta je na višu stepenicu, baziranu naravno na osnovnom biznisu koja se danas bavi marketingom i gde se osmišljaju, dizajniraju i izrađuju rešenja za domaće i svetske kompanije. Dakle Dejan Blagojević i „Vidi šta sam ti uradio od firme tata“

Znam da nećemo imati dovoljno vremena na  panelu „Osnivači, naslednici i menadžeri u generacijskoj tranziciji“. Osnivačica Maruška Topalović , Maruška Čačak, ima dvoje potencijalnih naslednika i govoriće o svojim (tvrdim) stavovima o tome da li, kada, kako … deca preuzimaju kompaniju. Vladimir Vujović, direktor i suvlasnik Emerald Hill, Novi Sad, na osnovu vlastitog iskustva izričit je da osnivači i naselednici ne treba da rade zajedno. Jelena Jelinić Cvirn, direktor marketinga u HSM Informatika Zagreb, posavetovaće i osnivače i naslednike i menadžere kako da privuku menadžere koji nisu iz porodice i zadrže ih u kompaniji. Očekujem puno pitanja iz publike za njih troje tokom panela  Osnivači, naslednici i menadžeri u generacijskoj tranziciji”

 

Smatram da ne postoji razlika u odnosu prema kompaniji između osnivačica i osnivača. Kroz više od 25 godina rada i druženje sa preduzetnicima i muškog i ženskog pola nisam razliku ni video u radu i ponašanju a ni čuo u razgovoru sa njima. Na žalost nekoliko puta čuh „E ćeri moja da si mi ti muško“. Ima li razlike između „naslednica“ i „naslednika“ u tri različite priče razgovaraću sa direktorkama Matea Franjić, Kristal Vitez, Maša Milanović, Ramicom Uniforme, Beograd i Sonja Čakarević, Cini Čačak. Kako teku njihovi putevi, dokle su stigli na njima, znaju li šta ih čeka i kako će u budućnosti. Da li će kao majke savetovati svoju decu (i mušku i žensku) da se priključe porodičnoj kompaniji?…

 

Koliko ostane vremena podeliću i sopstvena iskustva i pouke iz analize dokumentovanih dijagnoza koje sam uradio u 71 kompaniji na ex Yu prostoru. Koji su i koliko je patoloških i normalnih problema u porodičnim kompanijama i šta raditi sa njima. Nije laka tema pa ću je garnirati mudrostima i glupostima koje uredno prikupljam godinama. Jedna od njih – „Dobro kaže naš narod – Više vredi jedno oko gospodara nego 100 ruku radnika“ sigurno je rečenica koja mi je profesionalno najviše negativnih emocija izazvala u poslednje vreme.

I za kraj raduje me što će u skladu sa svim znanim merama biti i prilike da jedan deo učesnika bude uživo sa nama u Klubu poslanika. Dobro je što će oni koji su malo dalje moći da budu sa nama i on line. To sad zovu hibridne konferencije. Što se mene tiče nadam se sledećoj samo uživo.

 

Vidimo se 21. aprila 2021. na www.bizit.rs

Boris Vukić