Borac je vrhunska forma angažovanog radnika tj. ratnika, nastaje kad plaćenik od prvoborca prihvati Ideju, ili kad prvoborac od plaćenika prihvati i prizna znanje i rezultat koji ovaj zaista i ostvari.

Mail newslettere čitam tu i tamo. Pre neki dan pažnju mi, sem toga što je iz Adižes kuće, privuče i naslov „Prvoborci“. Zavrtim točkić na mišu i vidim, drug Boris Vukić je autor, ko bi drugi mogao i biti. Otvorim ceo članak i krenem da čitam. Dobrovoljci, prvopozivci, hmm zanimljivo, kad onda neki drugi podnaslovi. To je Boris nastavio na svoju stranu ali se meni otvorila analogija ratne sa poslovnom terminologijom, te rešim da uporedim radnike i ratnike, od početka rata i kompanije.

 

Revolucionarne vođe

Smatram da su osnivači i pokretači kompanija ustvari revolucionari, vođe i ideolozi revolucija. Promene koje nastaju u njihovim i životima njihovih bližnjih kad se oni odluče da iz nužde, ludila ili hira krenu nepoznatim putem je kao i kod svih revolucionara u istoriji. Potpuno su neshvaćeni, kako u porodičnom okruženju, tako i nekom opštem, društvenom. Njihovu Ideju sem njih malo ko shvata i podržava. Revolucije, kao i kompanije, pokreću dve vrste ljudi. Jedni iz nužde, pritisnuti i doterani uza zid mukom i nezadovoljstvom, drugi pritiskom koji dolazi iz unutra. No i jednima i drugima su leptirići u stomaku radili, promenu su neku prosto hteli. Okruženje je revolucionare gledalo isključivo ili kao gubitnike ili vesnike dobre promene. Makar da su deklarativno revolucionarne ideje podržane iz države („Studenti su pravu“), suštinski je država po pravilu tu da revoluciju uguši. Nije li ova poslednja činjenica dokaz analogije i sjajna crnohumorna paralela borbe administrativne višeglave aždaje i malog preduzetnika.

 

Dobrovoljci

Virus revolucije se na svom početku ne širi ni brzo ni lako. Tek osnovanu kompaniju bez resursa, jasnog posla i para malo ko vidi kao svoju priliku. Retki će ako im nije neka nužda, rizikovati napuštanje komforne zone, npr. sigurnog državnog posla. Kao i u revoluciji, samo oni koji iz stomaka dele Ideju su spremni da rizikuju sve (što pritom najčešće i nemaju). Dolaze sa raznih strana, sa nekakvim ili nikakvim (formalnim) znanjem i iskustvom, ali samo su oni kadri da razumeju isprekidane misli i vatrene govore vođe revolucije. Njih vođina Ideja hipnotiše do mere zaborava na radno vreme, dan, noć, ženu, decu, fudbal i ljubavnicu. Neuniformisanog stasa i glasa, štapom i kanapom, kreću tamo negde, za Idejom.

 

Prvoborci

Ako država, buržoazija, interni lom ili nekakva druga dominantna socijalna grupa ne uguši revoluciju, interesovanje za nju raste. Zaista, ako preživi državni administrativni sistem kasetnih bombi pri pokretanju firme, kolaps porodičnog života i kritike dobro uhlebljenih prijatelja i ako je kao pravu opasnost ne prepozna konkurencija, firma će zaživeti. Vođa će, dakle, sa dobrovoljcima početi da liči na prave revolucionare. Počeće da im se pridružuju novi makar je još Ideja revolucije krhka, pa neće to biti baš tako masovno i lako. Najčešće će vođa i dobrovoljci sami tražiti svoje nove pratioce i zavrbovati ih pričom o svetloj i sjajnoj budućnosti dok stoje u blatu raspale obuće i mokrih nogu. Tako vam otprilike izgleda prvo kadroviranje u startup kompaniji, po poluraspalim kafanama u oblacima dima osnivač vrbuje pričom o tome kako će za godinu dana sedeti u svojoj kancelariji okruženi staklom i čelikom iznad grada pa i oblaka.

 

Mobilizacija

Da bi uspela revolucija mora da se širi, pokret mora dobiti nove članove, kompanije hitno mnoge nove zaposlene. To je kritičan trenutak, prelomna tačka koja sudi da li je sve bilo samo nešto nalik ustanku bez perspektive ili ne. Revolucionari su odlučili da idu do kraja, nakupili su sad već i nekakvog oruđa i oružja i municije (računara, automobila, robe u magacinu), pravih i lažnih sponzora (banke, dobavljači, fond i zelenaši). Ali sad je odjednom njih manje nego što sav taj alat i Ideja traže. Opet, svi su već toliko zauzeti samom Idejom da vremena za direktno vrbovanje nemaju. Kreće se sa oglasima, lepe se po gradu, banderama, web stranicama. Masovno stižu novi i golobradi, sveže mobilisani da Ideju, koja im je tek pomalo jasna, ostvaruju u društvu već dobro prekaljenih.

 

Plaćenici

Revolucija uvek jede svoju decu. U jednom momentu vođa shvata kako je Ideja ugrožena. Ali ne više toliko spoljnim faktorima i rizicima, koliko spoznajom o  ograničenjima njemu najbliže grupe revolucionara (dobrovoljaca i prvoboraca). To je momenat u kome je okruženje Ideju prepoznalo kao ozbiljnu, konkurentnu, dopadljivu ili jako mrsku. Kompanija je zaživela, vidi se na tržištu, ali dalje ne može bez nekih ozbiljnih unutrašnjih promena. Nazad nema, a vođa vidi da su mu točkovi topova zaglibili u blatu. Shvatio je da su mu potrebne neke specijalne snage, neka teška artiljerija i dronovi. Interesantno je da sada vođa nema potrebu da ovu vrstu ratnika fascinira Idejom. Ne razmišlja o tome kako oni prihvataju Ideju. Ili zanemari taj deo priče ili priča sa njima samo usko, kakvi su u toj svojoj specijalnosti i šta mu na tom (bojnom) polju mogu brzo pomoći. Takve sa tržišta može mobilisati i dovući samo novac. Ne lože njih borbeni govori, već samo šuške.

Veliki lom nastaje u redovima kada se spoje plaćenici sa ostalim revolucionarima koji su došli do ove tačke. Plaćenici dolaze odmah najbolje uniformisani (odelo, kravata i zidni sat na mestu ručnog), puni ordenja (CV sa min 5 menadžerskih pozicija do sada) i bez mnogo sluha za sve te muke koje su do tada prošli ovi kojima odjednom postadoše pretpostavljeni. No, ni njima nije lako. Oni nisu došli zbog Ideje, ne znaju je ili je recimo uopšte ne razumeju, a treba da je ostvare. Analogija je osvajanje nekog dela tržišta i položaja. Za ostvarenje tog cilja oni biraju svoj tim, svoj udarnu četu. Što u tim uvreže više izvornih prvoboraca, veću su im šanse da svi zajedno postanu uspešni borci (umesto prvoborci i plaćenici) i da cilj ostvare.

 Borac je vrhunska forma angažovanog radnika tj. ratnika, nastaje kad plaćenik od prvoborca prihvati Ideju, ili kad prvoborac od plaćenika prihvati i prizna znanje i rezultat koji ovaj zaista i ostvari.

Nažalost, što zbog one vrste plaćenika koji nikad nisu gazili blato pa i dalje najviše pažnje troše na usklađenost cipela i sakoa, što zbog one vrste boraca koji misle da se samo jurišom i lakim naoružanjem brda osvajaju, bude tu mnogo pogibija, ali i vojnog suda i dezertera, pa ovu fazu nikad svi ne prežive.

 

Pozadinci i ćate

U svom punom zamahu revolucija primi i one koji preguraju do pobede, a da metak ne ispale, tj. da ni kupca ne upoznaju. Oni su tu uglavnom da nešto piskaraju, mere i analiziraju, ali sa njima je nekad teže bitku voditi nego sa ljutim neprijateljem i konkurencijom. Kad oni kažu zašto nešto ne može, nema te sile koje će ih naterati da odgovore a kako može. Kako god, bez njih se ne može.

 

Psi rata

Jasno je kao dan da se borci i plaćenici ne mogu porediti u svom odnosu prema Ideji, ali ima jedna posebna isključivo loša vrsta plaćenika. To su psi rata. To je posebna kasta koja ne vidi dalje od ratnog plena i ličnog bonusa i položaja. Ustvari, oni se više od toga i ne zadržavaju jer pojma i hrabrosti nemaju, nikad ništa nisu uspeli ni osvojili, ali su toliko značaka zakačili da vođu prevare svojim „bogatim iskustvom“. Traže najbolju opremu „za borbu“, a pod tim lažnim izgovorom koriste je za šepurenje po bojnom polju u dobrim kolima sa najnovijim telefonom. Surova je istina da ih na bojnom polju najčešće nema ni dok boj traje, tj. u radno vreme, a kamoli van njega. Sreća je da traju kratko, sem ako nekom nesrećom po Ideju nisu vođini bližnji, kumovi, rođaci i slično.

Eto, kao što vidite, svaka sličnost sa stvarnim događajima i vašim iskustvima je prosto neverovatna. Dok je sveta i veka, tržišta i rata, odnosno Ideja, biće novih revolucija i revolucionara koji će te Ideje ostvarivati, gušiti ili ignorisati.

 

Prekaljeni Borac, bivši Revolucionar

 

 Adizes  Leadership  Program

O tome kako biti bolji, ono  što danas zovemo  lider, kako voditi organizacije i organizacione  jedinice da budu uspešne i kratkoročno i  dugoročno, na sistematičan i organizovan način možete  saznati od februara 2017. kao učesnik  VIII  generacije Adizes Leadership Programa.

Više  informacija o osmoj  generaciji Adizes Leadership  Programa, koja  počinje sa radom u februaru 2017. možete dobiti  na:

irena.bulat@adizes.rs

 Preuzmite Adizes Leadership Program za VII generaciju