Jasna organizaciona struktura, koja podrazumeva definisane nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti, determiniše ponašanje jedne organizacije. Definisanje organizacione strukture jedan je od bitnijih zadataka top menadžmenta. Na žalost, ovom zadatku u većini organizacija se prilazi površno – ne posvećuje mu se dovoljno pažnje, znanja i vremena. Tako da se u praksi često susreću situacije da se u velikoj meri razlikuje ono što je definisano u usvojenim dokumentima kompanija i ono što se dešava u svakodnevnoj praksi.

Verujem da će se čak i svaki prosečan diplomac, a kamoli onaj ko je svojevoljno ili tuđevoljno postavljen za praktičara menadžmenta, složiti sa jednostavnom definicijom da je menadžer onaj ko, sem svog posla, organizuje i tuđi. Kada napreduje i na više hijerarhijske nivoe se penje sve jasnije mu postaje da, što bolje postavi i organizuje tuđe poslove, lakše će organizovati svoj. I kad se na vrh popne i ozbiljnu titulu ponese ubrzo mu kažu, il’ nakon dužeg vremena sam shvati, da njegov glavni zadatak jeste da jasnu organizaciju uspostavi. I opet, il’ mu kažu il’ sam shvati, da to znači da „nacrta organizacionu strukturu“ (a oni koji se time više teoretski no praktično bave, pogled mu raznoraznim terminima mute – organogram, organizaciona shema, organizacioni čart…).

I tad, ozbiljni ljudi na ozbiljnim pozicijama sa ozbiljnim platama, koje im drugi (il’ još gore sami) odrediše, počinju detinjasto da se ponašaju. Igraju se, pa se zaigraju različitih igara. Nazive igara sam smislio, a ostalo iz života organizacija zapisao (Sve reči koje u kurzivu pročitate citati su onih koji su uspešni ljudi i koji uspešne kompanije vode. Danas.).

 

„Monopol“

Prvo se sam sa sobom poigra igre koju ćemo nazvati „Monopol“. Il’ na malom parčetu papira il’ na velikoj magnetnoj tabli crta kućice i osvaja teritorije. Igru igra u slobodno vreme, uveče kasno ili subotom popodne, nedeljom po celi dan. Iako svima ovu igru ozbiljnom predstavlja, s pravom je kao slobodnu aktivnost posmatrati možemo. Iz školskih dana se sećamo da su slobodne aktivnosti nešto neozbiljno, nešto za šta ocene dobijali nismo. Pa tako i on – u radno vreme se bavi prodajom, nabavkom, proizvodnjom, marketingom (pardon, oglašavanjem), naplatom potraživanja, uređivanjem štanda na sajmu, skiciranjem etiketa… iako su mu i direktori prodaje, direktori marketinga (pardon, oglašavanja), šefovi u proizvodnji i svi njima podređeni…  živi, zdravi, radno i mentalno sposobni, u dobroj kondiciji i, naravno, dobro plaćeni. I kad svojim drugarima pokaže šta je to, u slobodno vreme, nacrtao shvati da je, ne po prvi put, neshvaćen. Drugari neće u kućice da se uklope. A i ako hoće, kasno im bude, jer on preko noći nove teritorije osvoji, kockice porazmešta i taman kad se oni sa njim slože, on se sa sobom od juče, a njima od danas, ne slaže. I ljuti se jer: „Ja im bacim, a oni ni ne vide, a kamoli da uhvate“. I shvata, jedne od besanih noći, da je vreme za novu igru.

 

„Ćorave bake“

Pa, pređe na drugi nivo, drugu igru. Odluči da sa drugarima poigra igre koju ćemo nazvati „Ćorave bake“. On im kaže: „Neka svako ode kući i dobro promisli do sutra ujutru i nacrta svoj predlog kako da se organizujemo.“ I svako od njegovih prvih saradnika, sa svojim povezom oko očiju, kockice slaže, kućice crta. Brine se, razmišlja kako da svoju kućicu što bliže njegovoj nacrta a da to bude u opštem, a nadasve sopstvenom, interesu. Ujutru, nešto hitno a važno, kao što je iznenadan poziv, isto tako dobro organizovanog klijenta, odloži važan, a juče sa puno rešenosti i odlučnosti „da zmiju zadavimo“  sastanak. „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo.“ Nakon nekoliko meseci poziva drugare da se opet igraju. I drugari opet, po opisanom receptu, sa istim povezom, kockice slažu i kućice crtaju. Al’ sutradan, k’o u pesmi, jedan poziv menja sve. Važan sastanak sa važnim ljudima u Privrednoj komori, na kojem će se, možda, pojaviti važan ministar ili neki od njegovih važnih pomoćnika s kojim ćemo „ljudi smo, dogovorićemo se“.  Nije literarno, al’ je životno pa ću ponoviti: „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo.“ I nakon par meseci opet, ali sad ozbiljno „daj da rešimo ovo sutra ujutru“. I već znate, drugari kućice crtaju, recept znaju, povez imaju, ali ne znaju šta njegova besana noć donosi. Nova genijalna ideja o novom tržištu, proizvodu, klijentu zbog kojeg on jedva čeka da svane i sa njima blagovesti podeli. I ponovo ću napisati ono što se sad i ne izgovara jer svi mantru znaju: „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo“. Oni, pametniji, nakon par crtanja, shvataju da će i ova igra proći i da će uskoro nova doći.

 

„Šta da radi, šta da radi ova fota?“ (ako para ima, biće i „Masne fote“)

On shvata da nema vremena i da ovi njegovi to ne umeju, a da ima stručnjaka ili za sistem kvaliteta ili za ljudske resurse ili džokera iz starih vremena, pravnika. I poziva ga (još češće nju) na ozbiljan petominutni razgovor. Saopšti mu (njoj, u svakom slučaju će biti JOJ) kako je tema ozbiljna, on odlučan i da je krajnje vreme da se nova sistematizacija vaspostavi, da je pažljivo i nakon dugog promišljanja izabrana osoba koja ima njegovo puno poverenje i podršku, čak upotrebi i reč ovlašćenje, i da očekuje, u razumnom roku od nedelju do dve dana, predlog nove organizacije. Ona (ili on) shvata ozbiljnost situacije, sva rumena, knedlu gutajući, zahvaljuje na ukazanom poverenju i povlači se u svoje odaje. Znoji se, da ne vidi niko, nije joj lako. Za ime Boga miloga, ne crtaju se svaki dan, prvi put, kućice i kockice. Trudeći se da svoje bogato iskustvo obogati, po internetu rešenje traži, brinući kako da ta uspešna rešenja (ne shvatajući da su većina i postavljena da bi ona i slični tu kompaniju ozbiljnom doživeli) uskladi sa „ovlašćenjima koji potiču od ličnosti“. On joj (mu, u svakom slučaju će biti i MU i IA-IA), kada zahvaljujući važnosti dodeljenog zadatka uspe da dođe do njega, proširuje i zadatke i produžava rok. Zajedno se dogovore, kad on to kaže, da prava sistematizacija mora da uključi i opise poslova. I nastaju mnogi, mnogi papiri u kojima je do detalja opisano šta bi trebalo da radi svaka fota. I nije pitanje da li, nego kada će prestati i ova igra. Kod nekih ona može da preraste u igru zvanu „Masna fota“. Sklapa se ugovor sa ekspertskom kućom sa strane, bila ona strana ili domaća. Garant da je ovo konačno prava igra je što se u nju uključuju i iskustvo i mladost. Iskustvo se pojavljuje u obliku etabliranog lika (jednina), bivšeg visokopozioniranog vladinog činovnika u nekoj od tranzicionih vlada, koji se ukazuje pri potpisivanju ugovora, inicijalnom „kick off“ i povremenim „pay us“ sastancima; a mladost jer eksperti (množina) koji sprovode ugovor zadovoljavaju uslov da imaju manje godina od godina koliko kompanija postoji. Elaborat koji nastane mora biti najobimniji od svih koji su se do tada pojavili na stolu bivšeg generalnog direktora koji se sada zove predsednik i koji se jedini pravi, ali ne ponaša, kao da razume šta u elaboratu piše (detalje pročitati u delu H.K. Andersena „Carevo novo odelo”). Svi, bivši prodavci a sada menadžeri prodaje, referenti nabavke a sada menadžeri nabavke, spremačice a sada menadžeri spremanja, uglas se ponose titulama koje su dobili sigurni da će se tako ponašati „kad se stvore uslovi“.

 

ŠTA ĆE BITI POSLE

Neki nikad porasti neće i nastaviće da se igraju. Oni koji su se sami na prvo mesto postavili igraće se, igrati sve igre pobrojane sa jednom igračkom. Oni koje su drugi postavili biće vremenom postavljeni na drugo mesto i menjaće igračke sa nekima kao što su oni. Sve dok jednog dana ne zaključe da „igračka se sama pokvarila“ (prvi i jedini put kurziv koristim da bih citirao jedno pravo, malo, iskreno dete). Za one koji poeziju vole jasniji ću biti sad, kad pesmu „Posle igre“ Vaska Pope pozovem:

Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema
Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj s čela obriše
Ni čela nema
Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca
Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema
Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam
Vasko Popa

 

A neki će shvatiti:

Da nije pitanje da li će, već kad će da propadnu, ako se ne organizuju.

Da moraju zajedno, sa drugarima, da bace da bi svi ne samo videli i uhvatili, već i sproveli.

Da ovlašćenja ne potiču od ličnosti, već se dodeljuju za nadležnosti da bi imali jasnu odgovornost.

Da ne mogu drugi da za njih kockice crtaju, već mogu da ih nauče zanatu kako se upravlja, a to znači i kako se postavlja organizaciona struktura. I da će znak da su definitivno odrasli biti to što će nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti preispitivati, podešavati i ponekad menjati umesto da „menadžerišu“ operativne poslove onih kojima nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti nisu jasne.

Da će se uslovi stvoriti kad ih oni stvore.

Boris Vukić, partner Adizes SEE

 

 

 Adizes  Leadership  Program

O tome kako biti bolji, ono  što danas zovemo  lider, kako voditi organizacije i organizacione  jedinice da budu uspešne i kratkoročno i  dugoročno, na sistematičan i organizovan način možete  saznati od 20. oktobra 2016. kao učesnik  VII  generacije Adizes Leadership Programa.

Više  informacija o sedmoj  generaciji Adizes Leadership  Programa, koja  počinje sa radom u oktobru 2016. možete dobiti  na:
irena.bulat@adizes.rs

 Preuzmite Adizes Leadership Program za VII generaciju

 

 

Workshop – Put ka top formi – Motovun

Adizes Southeast Europe Vam predstavlja workshop za vlasnike, direktore i top menadžment.

Master class Adizesovog metoda koji u regionu preko 20 godina pomaže kompanijama u profesionalizaciji upravljanja.
Sve organizacije imaju svoje prirodne životne cikluse i predvidive izazove rasta i razvoja.
Diskusija o realnim primerima učesnika se dešava u svim fazama workshop-a što obezbeđuje tim konsultanata sa dugogodišnjim iskustvom.

 

Motovun, Hrvatska, hotel Kaštel,
30.9. – 2.10.2016.

Prijavi se i iskoristi popust za ranu prijavu do 01.09.2016.

Detaljne informacije                  Preuzmite brošuru