Stari Egipćani imali su običaj da pri gozbama i veselju u istoj dvorani istaknu i mrtvački sanduk, kao opomenu na prolaznost svega u životu, te ujedno i kao opomenu na umerenost. Ovaj naš apel želi da naše ljude usmeri u zamahu, da ih upozori da su prilike kolebljive, te da budu oprezni.            

                                                                                                          * * *

 

Bez političkih vratolomija privredne prilike u svetu iz dana u dan pokazuju toliko nestabilnosti, da je danas upravo samo promena stalna. U takvim prilikama opreznost je dvostruko opravdana.

          Stari Egipćani imali su običaj da pri gozbama i veselju u istoj dvorani istaknu i mrtvački sanduk, kao opomenu na prolaznost svega u životu, te ujedno i kao opomenu na umerenost. Ovaj naš apel želi da naše ljude usmeri u zamahu, da ih upozori da su prilike kolebljive, te da budu oprezni.

          Usred zadovoljstva, koje je poboljšana konjunktura privrednom svetu donela, s vremena na vreme, oprezno ali ipak dosta jasno začuje se i po neka disonansa.

          Kolebanje valuta u privredno veoma razvijenim državama. Nesigurnost cena berzanskih papira. Komešanje u cenama raznih prirodnih produkata. Sve su to kao neke potvrde za dotične Bauke. Zloguci zvone na uzbunu. Proriču ponovni talas privredne krize. Uznemiruju one sretne koji danas blaguju. Plaše malodušne. Bude uspavane da se trgnu. Upozoravaju oprezne, da udvojenom pažnjom čine svoje privredne poteze da se ne bi opekli.

          U tome predskazanju možda i nije svih 100% tačno. Ali ti bojažljivi usklici ipak ne bi smeli ostati glas koji vapije u pustinji. Dobro je biti oprezan. Jer, kao što nemačka poslovica veli: ”Opreznost je mati mudrosti”.

          Ne treba biti ni zatrovano sumnjalo, pa na svakom koraku da nam se priviđaju klopke i zamke. Ali isto tako je opasno biti lakoveran i lakomislen, pa slepo srljati, ne gledajući uletati u maglu i svoje poverenje bez razlike svakome poklanjati. Biti oprezan, umeti predviđati, ne stavljati celokupni svoj opstanak samo u jedno riskantno preduzeće, ne gledati na sve ružičasto, spremati sebi rezervu, to je prvi zahtev praktične mudrosti u teškoj školi života. Bez tih kvaliteta čovek vrlo često plaća vrlo skupu školarinu.

          Bio je običaj u seljačkim kućama, da se staro žito ne prodaje do nove žetve. U tome postupku bila je izražena jedna velika praktična mudrost. Želeli bismo da se to privredno shvatanje i danas odomaći u svim strukama naše nacionalne privrede.

          Mi ne crtamo đavola na zidu. Ne prizivamo bauk krize. Ali njegova senka s vremena na vreme sama se ocrtava na vidiku. Dobro je biti oprezan. Opreznost je mati mudrosti!

 

Privrednik,  1938. Beograd