Iza sedam gora, čak i iza sedam mora živeo je hrabar i vredan krojač. Nije sreće imao da ga braća Grim u bajku prime i da sve svoje probleme reši jednim udarcem kojim bi sedam muva ubio. Ali je hrabar bio i otkaz u skoro propalom preduzeću dao, novce posudio i vredno, vredno godinama radio. I posao mu se širio te je dobrog dizajnera zaposlio, prvo jednog, pa još jednu. I sam dobro, sad već veliku proizvodnju, organizovao. I prodavce po terenu rasposlao. Istina, s njima je nekako uvek najmanje zadovoljan bio jer znao je da to što on osmisli i njegovi naprave, prodati može svako. No… kako-tako mnoge i maloprodaje i veleprodaje otvorio.

Prvog knjigovođu menjao nije. E, taj prvi knjigovođa mu je i prve osnivačke akte, ugovor i statut izradio. Za d.o.o. njegov da formu zadovolje. Posle ih uz pomoć advokata menjao jer je država neretko promene tražila.

Hrabri je krojač dvoje dece imao, oboje odmalena isto zainteresovani za napredak preduzeća, istih sposobnosti, znanja i vrednoće. Jednog je za ekonomistu dao, drugog za inženjera (Ovaj drugi k’o da mu je draži bio, ali to ne bi priznao ni pred prvom mašinom šivaćom, koja u upravnoj zgradi i danas stoji). Delila deca istu viziju, isti životni stil i vrednosti. Praktično isto doprinosiše radu i razvoju firme i imaše iste potrebe, ta otprilike isto i uzimaše kroz plate i korišćenjem sredstava firme.

Hrabri krojač u dubokoj starosti spokojan dušu svoju ispusti. Sinovi postadoše vlasnici jednakih udela i sporazumno k’o braća, u ljubavi i razumevanju, donosiše sve odluke u vezi prihoda, poslovanja, razvoja, trošenja i budućnosti preduzeća.

Za života krojača hrabroga ožene se sinovi negde u isto vreme. Oženiše devojke koje se samo po boji kose razlikovaše, obe em lepe, em pametne, em vredne, em razumne, em se k’o sestre voleše.  I počeše i one da rade u tom preduzeću. Retko se mešaše u poslovanje, ali kadgod neku poslovnu ideju imaše to se ne znaše ko srećniji bejaše, da li one, ili braća, ili pak zaposleni.

Ni tada ne mora ništa suštinski da se menja u aktima onima, njih su dvojica suvlasnici jednakih udela i, sporazumno, uz savete supruga svojih, donose sve odluke u vezi prihoda, poslovanja, razvoja, trošenja i budućnosti firme.

I onda negde u isto vreme dobiju po dvoje dece. I lepo žive i slažu se i jedna je snajka mlekom svojim svo četvoro dece dojila dok je druga u preduzeću radila. A sutradan obrnuto. Nemaše pozadinskih problema koji bi uticali na njihov svakodnevni posao, podelu prihoda. Svo četvoro srećno rade, zadovoljni su platom, dogovore se da li će dobit deliti ili investirati, zadovoljni su kako  ono drugo troje koriste resurse firme… Konačno potpuno miran i spokojan krojač sa neba sve to sa osmehom posmatra. Za života on, samonikao, mir i spokoj naći mogao nije.

I nakon dvadesetak godina unučad krojača hrabrog porastu i uključe se u preduzeće, pa svi isto doprinose i svima se isto daje. I kao što prave srećne bajke kraja nemaju, i danas mnogobrojni naslednici njihovi se dogovaraju i sarađuju… iza sedam gora, i čak iza sedam mora.

Možda je ipak trebalo ostati u onoj verziji u kojoj je krojač ubio onih sedam muva, zunzara li zelenih, jednim udarcem?

Nekada bude da deca nisu isto sklona poslu i trošenju, da se snaje baš najbolje ne slažu (sa mužem, svekrom, drugom snajom), da nemaju svi iste poglede na život i posao.

Da nemaju svi iste interese.

Problem se po pravilu i javi kada nemaju svi iste interese i potrebe, a svi imaju ista prava na jednoj stvari. A preduzeće je jedna stvar.

I zato se u državama sa dužim pamćenjem i više iskustva koriste različiti načini da na istoj stvari više ljudi ima različita prava. Ne zato da bi neko dobio više ili manje, već zato da bi svako dobio ono što mu odgovara i pripada prema sklonostima, doprinosu, trudu …, a stvar-preduzeće opstalo, razvijalo se. Da bi svi koji na njega imaju prava imali koristi na način koji je predviđen. I da niko ne bi preduzeće zloupotrebljavao i budućnost ugrožavao.

Nije cilj ovoga pisanija da danas odmah počnete da menjate ono što se suvoparno zovu opšti akti vaše firme. Ako u njima ne piše ko je za šta u firmi nadležan, kako se nesporazumi rešavaju i kako se mire nesaglasni ili suprotstavljeni interesi, to sigurno piše u nekom zakonu. Ali, zakoni i tipski obrasci su kao kapa jedne veličine. Nekome će biti taman. Nekom mala, te će sa glave da spada. A nekom pak velika pa će na oči da naskoči.

Cilj ove, na početku, bajke je da ocenite da li je firma pripremljena za eventualne nesporazume čiji nastanak se danas može predvideti. Predvideti ili zato što prirodno nastaju ili su vam, prema onome što je danas poznato, očekivani. Ako preduzeće ne pripremite vi onda jednog dana, daleko bilo i što dalje bilo, to u ruke sudije u sudu nekome dopasti može.

A stara, vojvođanska, paorska poslovica veli: „U sud i kukuruz se čovek pouzdati ne može“.

 

(Boris Vukić feat. Petar Grković)

Za sve hrabre krojače i njihove naslednike, seminar „Porodične kompanije, od uspešnog osnivača do uspešnih naslednika“, odrzava se u Beogradu 7.11.2017 godine. Više o seminaru pogledajte ovde.

KAKO DA U KOMPANIJI, UMESTO DA JEDAN NE SPAVA NIKAD, NJIH 15 SPAVA JEDAN SAT MANJE, Workshop – Put ka top formi, odrzava se u Vrdniku 30.11.-2.12.2017. godine. Više o seminaru pogledajte ovde.
JOŠ DVE NEDELJE DO POČETKA ADIZES lEADERSHIP PROGRAMA

U toku je upis DEVETE generacije Adizes Leadership Programa, koji počinje sa radom 26. oktobra.
Više informacija o programu možete dobiti na:

irena.bulat@asee.biz

Program je namenjen kompanijama koje žele da dodatno razviju svoje menadžere ne bi li podržali rast i razvoj kompanija u kojima rade.

Adizes SEE Leadership Program pruža holistički pristup upravljanju organizacijama. Ono što se od top menadžera i lidera očekuje jeste doživljaj i briga o celini sistema. Adižesov pristup je upravo to – celoviti pristup organizaciji sa konkretnim polugama i alatima kako je unaprediti.

Preuzmite Adizes Leadership Program za IX generaciju

 

Aktuelni raspored seminara