Ovo je prostor gde naši saradnici i partneri pružaju relevantu i stručnu podršku u dilemama koje svi imamo u ovo vanredno doba u kojem se svi nalazimo, a imaju veze pre svega sa problemima vezanim za zakonski okvir Republike Srbije.

 

Komentari i preporuke iz pravnog ugla

 

RADNI ODNOSI

  1. Da li je zabranjeno otkazivanje ugovora o radu tokom vanrednog stanja?

Zakon ne propisuje da je postojanje vanrednog stanja razlog zbog koga ne može da se otkaže ugovor o radu. Dakle, tokom vanrednog stanja je dozvoljeno i otkazivati ugovore o radu a dozvoljeno je i zapošljavati nove ljude.

Ono što treba imati u vidu prilikom razmatranja opcije prestanka radnog odnosa tj. otkazivanja ugovora o radu je sledeće:

  1. postojanje vanrednog stanja nije samo po sebi razlog za prestanak radnog odnosa
  2. u slučaju prestanka radnog odnosa moraju da budu ispunjeni razlozi za prestanka radnog odnosa (npr. povreda radne obaveze, nedisciplina, itd.) i mora biti sprovedena procedura za konkretan razlog (npr. davanje upozorenja, itd.)
  3. ako je prestanak radnog odnosa u vezi sa vanrednim stanje tj. ako zbog vanrednog stanja dolazi do ekonomskih promena kod poslodavca zbog kojih prestaje potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u tom slučaju zaposlenom može da prestane radni odnos po osnovu tzv. tehnološkog viška. U tom slučaju, poslodavac posebno treba da ima u vidu sledeće obaveze:
  • donošenje izmene pravilnika o sistematizaciji radnih mesta (tj. ukidanje određenog radnog mesta ili smanjenje broja izvršilaca na određenom radnom mestu),
  • donošenje odluke o tehnološkom višku,
  • donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa, uz obaveznu isplatu otpremnine pre otkaza ugovora radu,
  • u slučaju prestanka radnog odnosa većem broju zaposlenih (npr. najmanje 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima do 100 zaposlenih, itd.) poslodavac je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih i da program dostavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u cilju davanja mišljenja.

Iako davanje otkaza zaposlenima u vreme vanrednog stanja nije zabranjeno, preporučljivo je da to bude poslednja mera za poslodavce i da se pokuša sa primenom drugih mera i mehanizama u skladu sa zakonom pre eventualnog otkazivanja ugovora o radu.

 

  1. Da li poslodavac može da pošalje zaposlenog na neplaćeno odsustvo?

Poslodavac nema mogućnost da pošalje zaposlenog na neplaćeno odsustvo ali ukoliko zaposleni samostalno podnese zahtev za neplaćeno odsustvo poslodavac može da odobri neplaćeno odsustvo.

Dakle, neplaćeno odsustvo jeste opcija ali je neophodno da postoji pisani zahtev zaposlenog. U slučaju neplaćenog odsustva, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Zakon ne propisuje koliko dugo može da traje neplaćeno odsustvo, tako da mislimo da bi neplaćeno odsustvo moglo da traje onoliko koliko se poslodavac i zaposleni dogovore tj. onoliko koliko zaposleni traži svojim zahtevom a poslodavac mu odobri (npr. do kraja mesecu u kome bude proglašen kraj vanrednog stanja).

 

  1. Da li možemo da uvedemo meru po kojoj zaposleni dok traje vanredno stanje radi kraće od punog radnog vremena, a da posle vanrednog stanja „nadoknadi“ manjak sati?

Odgovor na gore navedeno pitanje je načelno pozitivan, i takva vrsta opcije može da se implementira kroz donošenje odluke o preraspodeli radnog vremena.

Preraspodela radnog vremena se vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog (dakle, ako je zaposlen na puno radno vreme, da ne bude duže od 40 sati nedeljno u proseku), pri čemu treba imati u vidu da radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Ova opcija je dosta zgodna opcija i za zaposlene i za poslodavce  u slučaju sezonalnosti posla, pa i neke vanredne okolnosti koje trenutno otežavaju rad ali istovremeno ne isključuju da će taj rad u jednom trenutku morati da se obavi (npr. građevina može da uspori sa realizacijom, ali će određeni radovi morati da se završe pre kraja jeseni 2020, tako da preraspodela omogućuje da se npr. u periodu vanrednog stanja smanji intenzitet rada a da istovremeno čim se steknu uslovi intenzitet rada bude dosta veći od prosečnog).

Prilikom razmatranja opcije preraspodele radnog vremena treba imati u vidu da kod određenih grupa zaposlenih (npr. gde je uvedeno skraćeno radno vreme, zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, itd.) ne može da se uvede preraspodela radnog vremena ili u nekim slučajevima može, ali samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

 

  1. Koje je zakonska opcija ako ne želimo da otpustimo zaposlene, ali zbog trenutne situacije i odluka nadležnih organa moramo da prekinemo rad ili smanjimo obim rada?

Poslodavac može da donese odluku o prekidu rada ili smanjivanju obima rada. U slučaju prekida rada ili smanjenja obima rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ali ne manje od minimalne zarade u skladu sa zakonom.

Gornja mera može da traje 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a duže od toga uz prethodnu saglasnost nadležnog ministarstva. Postoje najave da će poslodavci moći da koriste ovu meru i duže od 45 radnih dana, bez traženja saglasnosti ministarstva, ali propis još uvek nije formalno promenjen.

Ova mera je korišćena i pre vanrednog stanja, pre svega od strane proizvodnih firmi u auto industriji kada potražnja za određenim proizvodima bude manja i određene proizvode linije moraju da se privremeno zatvore.

 

  1. Da li sa zaposlenima koji rade od kuće mora da se potpisuje aneks ugovora o radu?

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (tj. za rad od kuće) je posebna vrsta radnog odnosa koji bi, po pravilu, trebao da bude regulisan aneksom ugovora o radu (pre svega, zbog normativa, način vršenja nadzora nad radom zaposlenih, obezbeđivanju sredstava za rad, itd.).

Imajući u vidu novonastale okolnosti u vezi sa corona virusom, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja gde je predviđeno da je poslodavac dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu, rad od kuće) na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad i to donošenjem rešenja koje mora da sadrži (a) trajanje radnog vremena, (b) način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.

Iako formalno zakon nije izmenjen, te iako bi po zakonu aneks trebao da bude zaključen, mislimo da je donošenje rešenja o radu od kuće (sa svim elementima koje propisuje merodavna uredba) u ovim vanrednim okolnostima dovoljno.

 

  1. Koje mere bismo mogli da primenimo, a da izbegnemo otkazivanje ugovora o radu?

Mimo neplaćenog odsustva na zahtev zaposlenog, preraspodele radnog vremena, prekida rada i isplate 60% prosečne zarade, opcija rada od kuće, poslodavac može da razmotri i korišćenje neiskorišćenog godišnjeg odmora iz 2019 i korišćenje odmora iz 2020, kao dodatnu meru optimizacije angažmana zaposlenih.

Takođe, zavisno od okolnosti konkretnog slučaju, moguće opcije su i uvođenje rada sa nepunim radnim vremenom ili smanjenje osnovne zarade zaposlenima pri čemu treba imati u vidu da poslodavac ne može da uvede nepuno radno vreme ili da smanji osnovnu zaradu zaposlenim bez zaključenja aneksa ugovora o radu, uz prethodno datu ponudu zaposlenom i uz sprovođenje procedure propisane zakonom.

Utisak je da zakon ostavlja određeni broj mogućnosti i poslodavcima i zaposlenima da, pre svega, kroz komunikaciju i stvarno razumevanje konkretnih činjenica budu donošene odluke koje omogućavaju kontinuitet i održivost poslovanja poslodavca i istovremeno nisu usmerene protiv prava zaposlenih.

 

            UGOVORNI ODNOSI

  1. Da li postojanje corona virusa predstavlja višu silu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od slučaja do slučaja tj. nemoguće je zaključiti da je corona virus viša sila za sve privredne subjekte.

S tim u vezi, preporučljivo je da svako ko želi da se poziva na višu silu (kao npr. razlog za odlaganje izvršenja svojih ugovornih obaveza) pre svega treba da pogleda ugovor iz koga proizlaze obaveze koje želi npr. da odloži i da vidi da li taj ugovor sadrži odredbe o višoj sili te kako je definisana viša sila (npr. da li uključuje odluke nadležnih organa, epidemiju, pandemiju, itd.) i kako je definisano da eventualno postojanje više sile utiče na ugovorne obaveze. Treba imati u vidu da zakon o obligacionim odnosima ne sadrži definiciju više sile, ali da je Privredna komora Srbije nadležna da na osnovu uredno popunjenog zahteva izdaje Uverenje o višoj sili (Force Majore Certificate) kao deo uvozno-izvozne dokumentacije.

Dodatno, treba imati u vidu da postojeće vanredno stanje ne utiče na svakog isto tj. da za nekoga potencijalno predstavlja višu silu (npr. subjekte koji se bave izvozom hrane, ako je izvoz zabranjen zbog pandemije) ali da za neki drugi entitet vanredno stanje ne predstavlja višu silu (npr. za knjigovođu, koji može svoje obaveze prema klijentu da izvršava elektronskim putem).

Zaključak je da se u svakodnevnom životu olako poteže institut „viša sila“ ako neko ne želi ili ne može da ispuni svoje obaveze, ali da je to dosta složeniji pravni institut gde sve činjenice moraju da se sagledaju iz više uglova kako bi moglo da se zaključi da li za neki privredni subjekat trenutno stanje predstavlja višu sili ili ne, te ako predstavlja kakve to ima posledice na njegova ugovorna prava i obaveze.

 

  1. Da li zbog postojanja corona virusa možemo da privremeno prestanemo da ispunjavamo naše ugovorne obaveze prema poslovnim partnerima?

Pre odluke da se privremeno prestane sa ispunjavanjem ugovornih obaveza, potrebno je da pogledate sadržinu ugovora i da li vam ugovor dozvoljava da se u određenim uslovima ugovorne obaveze privremeno suspenduju, na koji način, pod kojim uslovima, u kom roku, itd.

Ukoliko sadržina ugovora ne daje odgovor na pitanje, konstatujemo da zakona o obligacionim odnosima sadrži određene mehanizme i institute koji bi mogli da budu primenjivi u ovakvim okolnostima a tu se misli, pre svega, na institut (a) raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti i (b) raskida ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja.

S obzirom da je pretpostavka da je raskid ugovora poslednja opcija, preporučljivo je da se kontaktira druga ugovorna strana i da se predloži izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti (ako promenjene okolnosti postoje – npr. imate obavezu da isporučite određenu opremu iz inostranstva do 01.05.2020. ali postoji zabrana uvoza, u tom slučaju je preporučljivo da se bez odlaganja kontaktira druga ugovorna strana i da se predloži izmena rokova za isporuku).

Treba dodatno imati u vidu da raskid tj. izmenu ugovora ne može da traži stana koja se poziva na promenjene okolnosti ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti (npr. najverovatnije da ne bi mogla da se poziva na promenjene okolnosti strana koja je zaključila ugovor i prihvatila određene rokove kada je već bilo jasno da corona virus može da je omete u izvršavanju ugovornih obaveza).

 

  1. Da li da zaključujemo nove ugovore sa kupcima dok traje corona virus, i šta se događa ukoliko zbog corona virusa ne budemo mogli da ispunimo ugovorne obaveze iz novih ugovora?

Da li zaključivati nove ugovor sa kupcima tokom trajanja corona virus ili ne je komercijalno pitanje, koje morate da procenjujete od slučaja do slučaja.

Ono što je svakako preporučljivo je da u novim ugovorima uključujete odredbe koje se tiču postojanja corona virusa i to pre svega u smislu (a) konstatacija o postojanju vanrednog stanja i (b) konstatacija da npr. rokovi isporuke mogu da se produžavaju te da i ukoliko nakon određenog perioda niste u mogućnosti da ispunite svoje ugovorne obaveze (a nemogućnost ispunjenja ili zadocnjenje u ispunjenju je u vezi sa postojanjem corona virusa i svim posledicama koje nastupaju s tim u vezi) da u tom slučaju druga ugovorna strana neće imati pravo na bilo kakva potraživanja prema vama (npr. ugovorna kazna, naknada štete). U slučaju ne unošenja ovih odredbi u nove ugovore, realan je rizik da u slučaju zadocenjanja ili neispunjenja ugovornih obaveza, ne biste mogli da se pozivate na promenjene okolnosti i/ili višu silu.

 

  1. S obzirom da od dana uvođenja vanrednog stanja ne koristimo poslovni prostor, planirali smo da prestanemo da plaćamo zakup dok traje vanredno stanje. Da li je to dozvoljeno?

Ukoliko ugovor o zakupu ne daje mogućnost zakupcu da pod određenim uslovima prestane da plaća zakupninu, prestanak plaćanja zakupnine zbog postojanja vanrednog stanja i ne korišćenja poslovnog prostora ne bi bio dozvoljen i zakupodavac bi imao pravo da potražuje i da naplati neplaćene zakupnine, ili delove zakupnina.

Ono što bi zakupac mogao da uradi je da bez odlaganje kontaktira zakupodavca i predloži izmene ugovornih odredbi o visini zakupnine, gde nije isključeno i da se od zakupodavca traži tzv. „rent free period“ tj. period u kome se neće plaćati zakupnina.

Ukoliko zakupodavac ne prihvati smanjenje zakupnine, a zakupcu je plaćanje zakupnine u punom iznosu neodrživo, preostala mogućnost za zakupca je da podnese tužbu za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Naravno, tužba za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti treba da se razmatra kao poslednja opcija i to, pre svega, u slučajevima da (a) zakupodavac ne želi da koriguje zakupninu (b) ugovor o zakupu je zaključen na duži vremenski period. Naime, ukoliko je ugovor o zakupu zaključen na npr. neodređeno vreme sa otkaznim rokom od npr. 30 dana, mnogo je celishodnije otkazati ugovor i platiti 1 zakupninu do isteka otkaznog roka, nego zbog te 1 zakupnine voditi sudski spor koji može da traje godinama.

 

SUDSKI I DRUGI POSTUPCI

  1. Da li je tokom vanrednog stanja dozvoljeno podnositi tužbe, predloge za izvršenje i inicirati druge sudske postupke?

Tokom vanrednog stanja je načelno dozvoljeno inicirati sudske postupke, osim u slučaju kada je reč o potraživanjima iz ugovora o kreditu i ugovora o lizingu.

Narodna banka Srbije je donela dve odluke, koje se primenjuju počev od 18.03.2020. godine i kojima je propisano da tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije, banka, odnosno davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga/dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od primaoca lizinga/dužnika.

S druge strane, iako ne postoji opšta zabrana pokretanja sudskih postupaka, u određenim sudskim postupcima je uveden faktički „zastoj postupka“. Naime, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva kao i uprave pojedinačnih sudova donele su mere u cilju suzbijanja epidemije, u vidu odlaganja ročišta i održavanja ročišta samo u naročito hitnim postupcima a Komora javnih izvršitelja je dala uputstvo javnim izvršiteljima da ne odlučuju o predlozima za izvršenje i da ne preuzimaju sledeće izvršne radnje u svim izvršnim predmetima (osim u onim predmetima koji su naročito hitni, kao npr.: predmeti izvršenja potraživanja zakonskog izdržavanja, predmeti izvršenja prethodnih i privremenih mera):

  1. Prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika,
  2. Prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika,
  • Zajednička prodaja pokretnih i nepokretnih stvari izvršnog dužnika,
  1. Prenosom primanja izvršnog dužnika,
  2. Predajom pokretnih stvari izvršnog dužnika,
  3. Predajom i ispražnjenjem nepokretnih stvari izvršnog dužnika.

Dakle, postoji limitiran broj predmeta izvršenja u kojima javni izvršitelji postupaju, a to su naročito hitni predmeti, kao i predmeti izvršenja u kojima je predloženo izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužnika.

 

  1. Da li tokom vanrednog stanja teku rokovi za preduzimanje radnji u sudskim postupcima?

Vlada Republike Srbije je donela:

  • Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, koja se primenjuje počev od 20.03.2020. godine i kojom su tretirani rokovi u parničnom, krivičnom, vanparničnom, prekršajnom postupku, upravnom sporu, postupku po ustavnoj žalbi, privrednom prestupu i postupku izvršenja i obezbeđenja, kao i
  • Uredbu o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja, koja se primenjuje počev od 24.03.2020. godine, a kojom su tretirani rokovi u upravnim postupcima.

Pomenutim uredbama nisu obuhvaćeni rokovi u stečajnom postupku (pretpostavljamo omaškom), pa u tim postupcima ne postoje propisi na osnovu kojih bi se zaustavio tok rokova, te preporučujemo da se u tim postupcima poštuju zakonom propisani rokovi.

Što se tiče rokova u parničnom, krivičnom, vanparničnom, prekršajnom postupku, upravnom sporu, postupku po ustavnoj žalbi, privrednom prestupu i postupku izvršenja i obezbeđenja, uredbom je propisano da rokovi za preduzimanje radnji u tim postupcima prestaju da teku za vreme vanrednog stanja. S obzirom na nejasnu terminologiju, ne može se precizno utvrditi da li je tokom vanrednog stanja propisan zastoj (da rokovi ne teku počev od 20.03.2020. godine ali da se vreme koje je proteklo do tada uračunava u tok roka nakon okončanja vanrednog stanja) ili prekid toka rokova (da nakon okončanja vanrednog stanja rokovi počinju ponovo da teku), preporučujemo postupanje u skladu sa zakonskim i sudskim rokovima u nabrojanim postupcima, u meri u kojoj je to moguće.

U pogledu rokova u upravnim postupcima, uredbom je propisano da stranke ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci. Pored toga, sva dostavljanja i radnje obaveštavanja, od kojih počinju da teku rokovi, a koja su izvršene tokom vanrednog stanja, smatraće se izvršenim kad istekne 15 dana od prestanka vanrednog stanja, dok će se rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatrati isteklim po isteku 30 dana od prestanka vanrednog stanja.

 

  1. Šta se dešava sa rokovima zastarelosti tokom vanrednog stanja?

Uredbama Vlade je regulisan tok rokova u postupcima pred sudom, ali nije regulisano pitanje toka rokova zastarelosti. S obzirom na to, kao i na činjenicu da je:

  1. Zakonom o obligacionim odnosima propisano da zastarevanje ne teče samo ukoliko poveriocu nije bilo moguće da zbog nesavladivih prepreka sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze,
  2. i dalje moguće inicirati postupke predajom pismena putem pošte,

smatramo da nema uslova za zastoj/prekid roka zastarelosti. Izuzetak su jedino potraživanja banaka i davaoca lizinga iz ugovora o kreditu i ugovora o lizingu za koje je Narodna banka Srbije propisala moratorijum u ispunjenju obaveza, pa se na njih može primeniti pravilo iz Zakona o obligacionim odnosima i tumačiti da rok zastarelosti ne teče počev od 18.03.2020. godine (dan početka primene Odluka Narodne banke Srbije) pa do okončanja vanrednog stanja. 

 

Komentari i preporuke iz poreskog i računovodstvenog ugla

Ministarstvo finansija Republike Srbije je, dana 30. marta 2020. godine, prezentovano sveobuhvatan set mera usmeren ka otklanjanju ekonomskih posledica korona virusa u Srbiji. Ukupna vrednost mera je oko 5.1 milijarda evra, što čini oko 11% srpskog BDP-a. Mere, prema najavama, će biti dostupne samo kompanijama koje nisu otpustile više od 10% svojih zaposlenih.

Vlada Republike Srbije će u narednih 10 dana formalizovati ove mere, što će ih učiniti jasnijim i pravno primenjivim. Na osnovu prezentacije ministra finansija, mere mogu biti grupisane u četiri grupe, kako sledi:

Poreske mere

  • Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje uz kasniju otplatu nastale obaveze. Ova mera će biti dostupna svim kompanijama u privatnom vlasništvu. Plaćanje će početi 2021. godine, a akumulirane obaveze će moći da se plate u 24 rate
  • Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu 2020.
  • Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a

Novčana pomoć privatnom sektoru

  • Direktna pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim kompanijama u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja – pretpostavka tri minimalne zarade)
  • Direktna pomoć velikim kompanijama u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini 50% neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja), a za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu)

Podrška u finansiranju

  • 200 miliona evra kredita koji će biti dostupni preduzetnicima, mikro, malim i srednjim kompanijama u privatnom sektoru za obrtna sredstva i ispunjavanje obaveza prema državi, a po kamati od 1%. Kredite će davati Fond za razvoj
  • 2 milijarde evra kredita koje će davati komercijalne banke, uz garanciju Vlade Republike Srbije

Ostale Mere

  • Kupovina korporativnih obveznica od strane Vlade Republike Srbije – ovo će biti dodatno pojašnjeno
  • Svaki punoletan građanin Srbije će dobiti po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti
Mere Ministarstva finansija

Poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza, Poreska uprava neće za vreme vanrednog stanja poništiti sporazum sa Poreskom upravom, ukinuti rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, niti pokretati postupak prinudne naplate.

Ova pravila će važiti počevši od rate koja dospeva u martu 2020. godine.

Tokom vanrednog stanja kamata za manje plaćene poreze će biti izjednačena sa referentnom kamatnom stopom Narodne banke Srbije. Isto pravilo važi i za kamatu koja se obračunava na više plaćene poreze.

Narodna banka Srbije je, 11. marta 2020. godine, spustila referentu kamatnu stopu za 0,5% i ona sada iznosi 1,75%.

Gorenavedena pravila sadržana su u: Uredbi o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koja je stupila na snagu 20. marta 2020. godine.

Mere Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije usvojila je odluku o moratorijumu na plaćanje obaveza dužnika banke, odnosno primaocima finansijskog lizinga.
 
Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička i pravna lica), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja.

U navedenom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita odnosno lizinga. Tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga, neće obračunavati zateznu kamatu na dospela a neizmirena potraživanja i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje s ciljem naplate potraživanja od klijenata.

Pored toga, banka, kao ni davalac lizinga, od dužnika neće moći da potražuje naknadu bilo kojih troškova vezanih za primenu usvojenih propisa.

Svakako, dužnici banke, odnosno primaoci lizinga ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze.

Gorenavedena pravila sadržana su u: Odluci o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i Odluci o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, koje su stupile na snagu 18. marta 2020. godine.

ZA VIŠE INFORMACIJA SLOBODNO NAS KONTAKTIRAJTE

Pozivamo Vas da nas slobodno kontakirate u cilju razjašnjenja pitanja koje imate a nisu obuhvaćena prethodnim odgovorima i tako zajedno unapredimo ovu stranicu.

Odricanje od odgovornosti: 

Odgovori na pitanja i druge informacije date putem ASEE portala od strane advokata iz Four Legal i/ili savetnika iz TPA služe samo u informativne svrhe i ne predstavljaju pravni, poreski ili bilo koji drugi savet. U slučaju da vam je potrebna konkretna pravna, poreska i/ili druga relevanta pomoć u vezi gornjim temama, kontaktirajte nas.