This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

KURS RAZMIŠLJANJA

//KURS RAZMIŠLJANJA

KURS RAZMIŠLJANJA

1.670,00 дин.

KURS RAZMIŠLJANJA Autor: Edvard De Bono
O ovoj praktičnoj knjizi, Edvard de Bono iznosi neke jednostavne, ali moćne alate pomoću kojih možemo da optimiziramo naš proces razmišljanje, donošenja odluka i rešavanja problema. Vecina grešaka u razmišljanju su greške percepcije i baš u toj oblasti su ovi alati od pomoći.Naučite:

Kako da unapredite vaše procese razmišljanja razvijajući svoju percepciju.

Kako da do krajnjih granica iskoristite veštine razmišljanja i na koji nacin se razmišljanje razlikuje od inteligencije.

Kako da donosite odluke i izađete na kraj s emocijama i vrednostima istovremeno se usredsređujući na budućnost

 

Kategorija:

Opis proizvoda

 

 RAZMIŠLJANJE KAO VEŠTINA

 

PRED VAMA SU DVE OPCIJE:

 

Razmišljanje je pitanje inteligencije. Inteligenciju određuju geni s kojima ste rođeni. Način razmišljanja možete promeniti kao i boju vaših očiju.

Razmišljanje je veština koja može da se usavrši obukom, praksom i učenjem i da na taj način postane kvalitetnije. Razmišljanje se ne razlikuje od ostalih veština, a veštinu razmišljanja možemo da poboljšamo ako imamo jaku volju.

 

Ova dva suprotstavljena stava mogu vrlo jednostavno da se kombinuju.

Inteligencija je poput snage motora automobila. Moguće je da je potencijal ‘inteligencije’ jednog uma određen, barem delimično, našim genima. Čak i ako je tako, postoje dokazi da korišćenje uma može da promeni karakteristike enzima mozga isto kao što upotreba mišića može da promeni njihove karakteristike.

Performanse automobila ne zavise od snage motora automobila već od veštine kojom ga vozač vozi. I tako, ako je inteligancija snaga motora automobila onda, je ‘razmišljanje’ veština kojom se ta snaga upotrebljava.

Inteligencija je potencijal. Razmišljanje je operativna veština.

Ako bih morao da definišem ‘razmišljanje’ uradio bih to na sledeći način:

‘Razmišljanje je operativna veština pomoću koje inteligencija postupa po iskustvu.’

Ukoliko se i dalje koristimo analogijom sa automobilom dolazimo do dva bitna zaključka:

1. Ako imate snažan automobil morate da poboljšate veštinu s kojom vozite. Ukoliko to ne uradite onda nećete biti u mogućnosti da u potpunosti iskoristite raspoloživu snagu. Isto tako, možete predstavljati opasnost za druge.

Na sličan način, veoma inteligentni ljudi treba da unaprede svoju veštinu razmišljanja kako bi se u potpunosti iskoristila ta visoka inteligencija. Najveći deo potencijala visoke inteligencije je inače protraćen.

2. Ukoliko vam automobil nije baš snažan, vi treba da budete veoma vešt vozač da bi se nadomestio nedostatak snage. Po toj analogiji, oni koji se ne smatraju visoko inteligentnim mogu da poboljšaju svoje rezultate unapređenjem svoje veštine razmišljanja.

 

Zamka inteligencije

Dvedeset i pet godina iskustva stečenog u ovoj oblasti me je uverilo da mnogi ljudi koji sebe smatraju visokointeligentnima nisu po pravilu dobri mislioci. Zapadaju u zamku inteligencije. Postoje mnogi aspekti ove zamke ali ja ću pomenuti samo dva.

Veoma inteligentna osoba može da zauzme stav o nekom pitanju a onda da iskoristi svoju inteligenciju da ga brani. Što je inteligentnija osoba, bolje brani svoje stavove. Što je bolja odbrana stavova, to osoba manje vidi da postoji bilo kakva potreba da se traže mogućnosti izbora ili da se sluša tuđe mišljenje. Ako znate da ste ‘u pravu’  zašto biste se zamarali tim? I zbog svega toga, mnogi veoma inteligentni umovi su zarobljeni u lošim idejama jer ih tako dobro brane.

Drugi aspekt zamke inteligencije jeste da osoba koja je odrasla negujući ideju da je inteligentnija od ljudi u svom okruženje (možda je to i ispravno stanovište) želi da od te inteligencije izvuče najviše zadovoljstva. Najbrži i najpouzdaniji način da budete nagrađeni zbog inteligencije jeste da ‘dokažete da neko drugi greši’. Takva strategija daje brze rezultate i ustanovljuje vašu superiornost. Konstruktivnost ne ispunjava takvim zadovoljstvom. Mogu proći godine da bi se pokazalo i dokazalo da nova ideja „pije vodu“. Štaviše, morate da zavisite od slušaoca kojim se dopadaju vaše ideje. Zbog toga je očigledno da su kritičnost i destruktivnost daleko privlačniji oblik upotrebe inteligencije. Ovo se još više pogoršava apsurdnim zapadnim stanovištem da je ‘kritičko razmišljanje’ dovoljno.

 

Praksa

Tokom školovanja, a i nakon njega, većina ljudi mora neprestano da misli. Moraju da misle na poslu a i van njega. Zasigurno sva ‘praksa’ razmišljanja treba da ljude učini boljim misliocima?

Nažalost, praksa automatski ne dovodi do poboljšanja veštine.

Uzmimo, recimo, šezdesetogodišnjeg novinara koji dnevno otkuca stotine ili hiljade reči. Sa šezdeset godina ovaj novinar i dalje kuca s dva prsta. Ni u jednom trenutku ova praksa ‘kucanja sa dva prsta’ iznenada ga ne pretvara u osobu koja je ovladala veštinom slepog kucanja.

I tako, ako godinama praktikujete loše razmišljanje postaćete krajnje vešt loš mislilac.

Da je taj novinar, čak i u poznijim godinama, otišao na kurs slepog kucanja ovladao bi tom veštinom. Na isti način, praksa razmišljanja nije dovoljna. Postoji potreba da se obrati pažnja na metode razmišljanja. O tome je reč u ovoj knjizi.

 

Obrazovanje

Ne verujem da postoji obrazovni sistem bilo gde u svetu koji ne tvrdi da je jedan od glavnih ciljeva obrazovanja ‘naučiti učenike da razmišljaju’. Pa, da li u školama zaista uče učenike da misle?

Ako bi kuvar znao kako da kuva samo pastu da li bi za njega moglo da se kaže da je veliki majstor kuhinje? Ako bi auto imao samo prednji levi točak da li bi takav auto bilo moguće koristiti? Pasta nije loša, nisu loši ni prednji levi točkovi, ali da li su dovoljni?

Koliko škola u celom obrazovnom sistema ima ‘razmišljanje’ u planu i programu kao poseban predmet? Zašto nemaju? Ako je razmišljanje jedna tako fundamentalna veština zašto se ona eksplicitno ne bi podučavala?

Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje:

1. Razmišljanje, kao takvo, nikada nije eksplicitno predavano u nekom obrazovnom sistemu, pa zašto bi se to sad radilo.

Obrazovanje zapada u zamku tradicije. Oni koji donose odluke imaju iskustvo i vrednosti zasnovane samo na prošlosti. Ali svet se menja.

2. U stabilnom svetu je bilo dovoljno da se predaju ‘informacije’ jer su one bile dobre tokom celog životnog veka studenata. Informacije su govorile šta da se radi. Razmišljanje nije bilo potrebno. Sokrat i ostali članovi Tročlane bande (Plato i Aristotel) su uspostavili shvatanje da je ‘znanje’ dovoljno i da sve ostalo iz njega proizilazi ako ono postoji.

I ovo je staromodan apsurd. Znanje nije dovoljno. Kreativni, konstruktivni, misaoni i operativni aspekti razmišljanja su bitni koliko i ‘znanje’.

3. Postoji verovanje da se ‘razmišljanje’ već na adekvatan način uči tokom nastave drugih predmeta: geografije, istorije, prirodnih nauka itd. A to je opasna zabluda. Neke veštine razmišljanja koje se tiču analize, sortiranja informacije i argumentacije zaista i mogu da se nauče. Ali to je tek delić veština razmišljanja koje su nam potrebne van akademskog života. Ali kako bi to teoretičari mogli znati? Moj dugogodišnji rad sa kompanijama je vrlo jasno pokazao da analiza i prosuđivanje nisu dovoljni.

4. Postoje i oni koji dogmatski veruju, uprkos svim dokazima koji govore suprotno, da se razmišljanje nikada ne može učiti direktno i eksplicitno. Da ne postoji nešto kao što je ‘razmišljanje’ već samo ‘razmišljanje u nauci’ ili ‘razmišljanje u istoriji’.

Istina je da svaka tema ima svoje idiome, potrebe i modele, postoje određeni fundamentalni procesi koji se prostiru u svim poljima. Na primer, ‘procena prioriteta’, ‘traženje mogućnosti izbora’, ‘stvaranje hipoteza’ i ‘iznošenje novih ideja’ se mogu primeniti na bilo koje polje. Na kraju ove knjige ću vam pokazati na šta konkretno mislim.

5. Ne postoji praktičan način da se razmišljanje direktno predaje.

Takav odgovor bi se zasnivao na neznanju. Postoje praktični načini. Na primer, CoRT lekcije iz razmišljanja (gde CoRT  označava Cognitive Research Trust – Spoznajni istraživački fond) se godinama koriste u mnogim zemljama, kulturama, nivoima sposobnosti itd. U Venecueli svako školsko dete tokom celog školovanja treba da provede dva sata nedeljno ‘razmišljajući’. U Maleziji se u srednjim stručnim školama eksplicitno predaje razmišljanje već preko deset godina. U Singapuru, Australiji, Novom Zelandu, Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama CoRT program se koristi u mnogim školama. U okrugu Dejd (Dade) na Floridi (četvrtom po veličini u Sjedinjenim Državama) moj program „Šest šešira“ se koristi već nekoliko godina. Daleko najkvalitetnije istraživanje o posledicama nastave razmišljanja je obavio profesor Džon Edvards (John Edwards) sa Univerziteta Džejms Kuk (James Cook University) u Kvinslendu u Australiji. Pokazao je da čak sedam sati direktne nastave razmišljanja može da ima značajne efekte. Ujedinjeno Kraljevstvo daleko zaostaje po ovom pitanju.

 

Rekli su o Adižesovom metodu Predgovor prvom izdanju

 

UVOD

 

PRVI DEO:

Razmišljanje kao veština 11

Zamka inteligencije 13

Praksa 15

Obrazovanje 15

Kritičko razmišljanje 17

Percepcija 18

Metod alata 19

 

 

 

DRUGI DEO:

PMI 21

Skeniranje 27

Interesantno 28

Upotreba PMI 29

Dve faze 30

Praksa i vežbanje 31

 

 

 

TREĆI DEO:

Mogucnosti izbora 33

Lak izbor mogućnosti 36

Teži izbori 37

Prava poteškoća 39

Više nego adekvatno 40

APC 42

Objašnjenje  42

Hipoteza 43

Percepcija 43

Problemi 44

Provera 44

Dizajn/Plan/Projekat 44

Odluka 45

Tok dešavanja 46

Predviđanje 46

Praktičnost 46

Mogucnosti i kreativnost 48

 

 

 

ČETVRTI DEO:

Percepcija i obrasci 49

Percepcija 51

Prelazak puta 56

Pravljenje obrazaca 57

Kako se prave obrasci 58

Upotreba obrazaca 61

Prepoznavanje 62

Pogrešno razumevanje 62

Apstrahovanje 64

Grupisanje 65

Analiza 66

Svesnost 66

Umetnost 67

Vežba 67

 

 

 

PETI DEO:

Lateralno razmišljanje  69

Promena obrasca 72

Humor 73

Pogled iz naknadne perspektive i spoznaja 75

Kreativnost i lateralno razmišljanje 76

Lateralno razmišljanje kao proces 77

Prosuđivanje i provokacija 78

Reč „po“ 81

Metoda „skakanja s kamena na kamen“ 81

Metod bega 84

Metod slučajnog podsticaja 86

Opšta upotreba lateralnog razmišljanja 89

Logika lateralnog razmišljanja 89

 

 

 

ŠESTI DEO:

Informacije i razmišljanje 91

Veština delanja 94

Pretraživanje/analiza iskustva 95

CAF 96

C i S 97

Sveobuhvatno citanje i sveobuhvatno slušanje 99

Logika 100

Prikupljanje većeg broja informacija 102

Pitanja 102

Eksperimenti 103

Izbor informacija 105

FI-FO 105

Dva pristupa 106

 

 

 

SEDMI DEO:

Drugi ljudi 107

„Ekslektika“ 113

EBS 114

ADI 115

„Logički baloni“ 117

OPV 119

Konstruktivni dizajn 123

Pregovaranje 123

Komunikacija 125

 

 

 

OSMI DEO:

Emocije i vrednosti  127

Unutrašnji osećaj i razmišljanje 129

Emocije u tri tacke 131

Promenljiva osećanja 132

Vrednosti 133

HV i LV 134

Vrednosno obojene reči 137

Svest 138

 

 

 

DEVETI DEO:

Donošenje odluka 141

Prethodni okvir odluke 144

Generisanje mogućnosti 145

Vrednosti i prioriteti 145

Metoda kocke 145

Metoda lakog izbavljanja 146

Metoda jasnog iskazivanja 147

Metoda Buridanovog magarca 148

Metoda idealnog rešenja 149

Metoda najboljeg doma 150

Metoda „Šta ako…?“ 151

Metoda jednostavne matrice 153

Metoda potpune matrice 154

Metoda lenjosti 155

Naknadni okvir odluke 156

Naglasak na odgovarajućem 157

Budućnost 157

 

 

 

DESETI DEO:

Razmišljanje i delanje 159

Veština delanja 162

Tri načina obavljanja poslova 162

Postavljanje ciljeva 164

AGO 165

Ciljani rezultati 166

Strategija i taktika 167

Tok delovanja 168

Mape polja „ako“  170

Planiranje 172

Teren 173

Ljudi 173

Rizici 174

Ograničenja 174

Resursi 174

Budućnost 174

Poslovni i svakodnevni život 175

 

 

 

JEDANAESI DEO:

Svesno razmišljanje 177

Svesno 179

Usredsređeno 179

Samouvereno 180

Prijatno 181

Predstava o samom sebi 182

Vremensko ograničavanje 182

Žetva plodova 183

Razmišljanje o razmišljanju 184

Okvir TEC 185

Razmišljanje od 5 minuta 187

TEC simboli 191

PISCO 191

PISCO simboli 193

TEC-PISCO 193

Svesno praktikovanje razmišljanja 194

Klubovi za razmišljanje 194

Opšte veštine razmišljanja 195

Formalno i neformalno 196

 

 

 

DVANAESTI DEO:

Kratak pregled 199

 

 

 

DODATNA LITERATURA 205

OSNIVANJE KLUBA ZA RAMIŠLJANJE  209

INDEX 225

 

 

Zapanjujuće je koliko malo pažnje obrazovanje posvećuje veštini razmišljanja. Ustaljeno je apsurdno verovanje da su informacije i inteligencija dovoljni. Inteligencija je poput snage motora automobila dok je razmišljanje poput veštine kojim se automobil vozi. Postoje veoma inteligentni ljudi koji su slabi mislioci i neki manje inteligentni ljudi koji su bolji mislioci.

Nastava iz veštine razmišljanja koju je nezaposlena omladina kao deo vladinog programa slušala samo pet sati, dovela je do povećanja stope zaposlenosti od 500 procenata. Ti omladinci su napustili školu verujući da su glupavi. Kada su otkrili da baš i nisu glupi povećala im se samouverenost, podneli su molbe za neka radna mesta, dobili posao i zadržali ga.

Škole u nepovrat bacaju dve trećine talenta u društvu, a univerziteti sterilišu preostalu trećinu.

Kada se i predaju i prenose određeni aspekti razmišljanja, uvek je reč o logici, kritičkom razmišljanju, analizi i sličnom. Sve nabrojano ima određenu vrednost ali predstavlja samo mali deo procesa razmišljanja. Prednji levi točak automobila je vredan ali nije dovoljan.

Istraživanje koje je Dejvid Perkins (David Perkins) sproveo na Harvardu pokazuje da 90 procenata grešaka u razmišljanju potiče od pogrešne percepcije, a ne logike. Poznata Gedelova (Goedel) teorema pokazuje da se unutar sistema nikada logično ne mogu dokazati polazne tačke. Ako su vam percepcije pogrešne onda će odgovor biti čista besmislica bez obzira koliko vam je logika dobra.

Metode koje su iznete u ovom delu se sve do jedne odnose na percepceptivno razmišljanje. Na koji način sagledavamo svet? Kako poboljšavamo naše percepcije? One se koriste u školama širom sveta već preko trideset godina. U jednom južnoafričkom rudniku držali su predavanja o ovoj metodi potpuno nepismenim rudarima što je dovelo do smanjenja broja tuča sa dve stotine deset mesečno na samo četiri.

U prostoru imamo određene formalne pravce koje posmatramo: istok, zapad, sever i jug. Ova knjiga nudi neke formalne pravce u koje treba da usmeravate vaše precepcije. Kada se prepusti sama sebi percepcija se usmerava samo na ono što nam privlači pažnju ili odgovara našim emocijama.

Pravci pažnje koji su ovde izneti postaju okviri za razmišljanje. Ako svet možete da vidite jasno onda će i vaša razmišljanja i dela biti adekvatni.

Ako naučite da mislite bićete u poziciji da preuzmete kontrolu nad vašim životom. Umesto da vas okolnosti, emocije i drugi ljudi vode – o svemu možete pažljivo da promislite i sami donosite odluke.

Ove metode su se pokazale valjanim kod različitih ljudi: od četvorogodišnjaka do devedesetogodišnjaka, od dece sa Daunovim sindromom do nobelovaca, od nepismenih rudara do najvišeg rukovodstva. Metode su vrlo jednostavne ali vrlo moćne.

autor Edvard de Bono

 

 

Recenzije

Još uvek nema recenzija.

Budite prvi koji će dati recenziju“KURS RAZMIŠLJANJA”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*