KORENI MENADŽMENTA

4. KAKO SE DOLAZI DO BOGATSTVA

Privrednik, 1927, Beograd

Danas, kakav je svet, izgleda i čudno i smešno dokazivati da se do bogatstva drugim putem dolazi, osim pukom srećom, slučajem ili sudbinom.

Sva sreća, što tako svagda ne misle! Gde su ti, što se obogatiše, a da ni ne naslediše, niti im slučaj pomaže, niti im sreća posluži?

Tamo preko mora, daleko u Americi, živi taj svet.

U njih je jedan prost dućandžija vremenom stekao 24 miliona. Kad su ga pitali kako je dotle doterao, izrekao je ove mudre reči: “Sigurnost, da ćeš uspeti, ne leži ni u vremenu, ni u mestu, ni u sretnim prilikama, već sve zavisi i stoji do samog čoveka. A što god je šire polje rada, jači je uspeh. Vrednoća, štednja, poštenje i tačnost su preduslovi sigurnom uspehu.”

Onaj opet sa 200 miliona rekao je: “Gledaj da svaki dan ustrajno radiš određeni broj sati. Nastoj, da mušterija veruje u ono, što joj obećaješ, pa da i najnemiliju za sebe zadobiješ. Ali pazi, da nikome svoje osnove ne otkrivaš, pa čak ni najpoverljivijim savetovalcima! Kad si o jednoj stvari dobro promislio, pregni, da je odmah i izvršiš, pa ćeš uspeti!”

Treći, koji je došao do 400 miliona, govori ovako: “Samopouzdanje je glavno. Još uz to nastoj, da budeš marljiv, pošten i štedljiv, pa ti je širom otvoren svet!”

Jedan opet sa 100 miliona kaže: “Spavaj 8 a radi 12 sati. Što ti još preostane, upotrebi za ono, što će duh da ti okrepi i telo da osnaži!”

Opet jedan kaže: “Bolji je malen pazar, pa siguran, nego velik, pa opasan.“ Tajna bogatsva leži u ovim stvarima: “u tačnosti, brzom trgovanju, štednji i u tome, da što više paziš, da ne preteruješ!”

Jedna gospođa, koja je stekla 240 milona, kaže ovo: “Put ka bogatinji, što vodi, lak je. I baš, što je tako prost, teško se pogađa. Prvi uslov za svakoga, ko će da se obogati, jest, da sam radi, da se uzda u sebe, u svoje ruke i svoju snagu. Ne valja gledati od jutra, pa do mraka samo, šta drugi rade.

Na radu se podiže i temelji sve, a sve što nije radom došlo, trulo je, trošno. Rad uliva snagu. I naučimo li se jednom na rad, ostajemo uvek radljivi, jer nam rad postaje svagdanja potreba.

I najbogatiji danas, koji se radom izdigoše do bogatstva, vidimo, gde i onda rade, kad bi lako mogli na novcu sedeti. Rad se njima usadio u dušu i u toj duši praznina bi bila, da čovek ne radi

Pravila rada

I.PROMENE I NJIHOVE  POSLEDICE

1. Promena, Privrednik, 1936,Beograd

2. Uvjeti za uspjeh, Kako ćeš uspjeti u životu,1925, Zagreb

3. Ekonomija volje, Obrazovanje volje, 1939, Beograd

4. Ideja racionalizacije, Ideja racionalizacije, 1931, Zagreb

5. Da li bauk krize, Privrednik, 1938, Beograd

* Misli unaprijed, Privrednik, 1901, Zagreb

* Izveštaj sa tržišta, Privredni pregled, 1923, Beograd

II. SKLADNA ORGANIZACIJA   

1. O važnosti organizacije, Privrednik, 1934, Beograd

2. Ideologija znanstvene organizacije rada, Ideja racionalizacije, 1931, Zagreb

3. Skladna saradnja sveukupne organizacije, Privrednik, 1934, Beograd

4. Kredit i budućnost svetske trgovine, Trgovinski glasnik, 1928, Beograd

* U tvornici, Čitanka štednje, 1927, Beograd

5. Ne rascepkavaj se, Privrednik,1934, Beograd

* Postanak i nastanak Trgovačke mornarice u Boki Kotorskoj, N. Luković, 1930, Herceg Novi

III. DONOŠENJE ODLUKA  

1. Deset zlatnih pravila za zanatlije, Crkveni kalendar, 1907, Beograd

2. Budi tačan i vredan, Verni drug, 1899, Zagreb

3. U pravo vrijeme, Privrednik, 1902, Zagreb

* Ne treba sitničariti, Trgovinski glasnik, 1899, Beograd

4. Znati i moći, Radi a ne očajavaj, 1931, Beograd

5. Da oko šta, veće ni oko šta, Privrednik, 1938, Beograd

* Trgovački interesi, Ekonomist, 1936, Beograd

* Dužnost privrednika, Privredni pregled, 1923, Beograd

IV.  STILOVI UPRAVLJANJA 

1. Kućni red, Privrednik, 1899, Zagreb

2. Opšta pravila i rad trgovačkog prometa, B, Kotruljević, O trgovini, 1573, Dubrovnik

3. Ortakluk, Privrednik, 1932, Beograd

4. O činovničkom pitanju, Ekonomist, 1914, Beograd

5. Visoki  autoritet, Privrednik, 1941, Beograd

* Poboljšanje saobraćajne službe, Ekonomist, 1920, Beograd

V.  MOĆ MOTIVACIJE        

1. Trgovački poziv, Veština prodaje i reklame, 1932, Novi Sad

2. Pošteno ispunjavanje dužnosti, Privrednik, 1902, Zagreb

* O uslovima uspeha, Trgovinski glasnik, 1892, Beograd

3. Hoću li se održati, Privrednik, 1933, Beograd

4. O slobodnoj konkurenciji, Državna ekonomija, 1851, Beograd

5. Dosada u zanimanju, Privrednik, 1936, Beograd

* Titkov sin, priča, 1932, Beograd

VI.  OVLAŠĆENJE, MOĆ I UTICAJ     

* Ruski navigatori u 17, vijeku među Južnim Slovenima, A. Solovejev, 1937, Beograd

* Srpsko brodarsko društvo, Ekonomist, 1912, Beograd

1. Oruđe životnog uspreha, Veština pridobiti čoveka, 1933, Beograd

2. Šef radnje kao radenik, Privrednik 1934, Beograd

3. Plasman stranih kapitala, Ekonomist, 1914, Beograd

* Naša finansijska politika, Trgovački glasnik, 1928, Beograd

* Carinska politika, Privredni pregled, 1923, Beograd

4. Uloga, odgovornost i sprema poslodavaca, Ekonomsko-finansijski život, 1933, Beograd

5. Proširuj svoju radnju postepeno, Privrednik, 1934, Beograd

VII. OPAŽANJE I SHVATANJE  REALNOSTI

1. Sposobnost i utakmica, Trgovinsko-zanatlijski glasnik, 1897, Beograd

2. Šta vrede pet minuta vremena, Privrednik, 1904, Zagreb

3. Nova privredna i finansijska politika, 1935, Beograd

4. Kancelarijska era, Nauka upravljanja, 1940, Zagreb

•        Utakmica železnice i automobila, Ekonomist, 1938,  Beograd

•        5. Milionari u vremenu, Privrednik, 1932, Beograd

•        * Stanovništvo po zanimanju, Ekonomist, 1936, Beograd

VII. ŠTEDNJA, NOVAC I FINANSIJE 

1.      Deset zapovesti štednje, Čitanka štednje, 1927, Beograd

štednji, Ekonomsko-finansijski život, 1931, Beograd

2.      Kako se stiče novac, A.Č. Bošnjak, 1911, Sarajevo

3.      Kako se dolazi do bogatstva, Privrednik, 1927, Beograd

4.      Kako se utjeruje dug, B Kotruljević, O trgovini i savršenom trgovcu, 1537, Dubrovnik

5.      Iz čega je sastavljena i čime opravdana preduzimačka dobit, Narodna ekonomija, 1896, Beograd

IX. OBLIKOVANJE KADROVA  

1. Tko je sve radnik, Verni drug, 1899, Zagreb

2. Put do uspjeha, Kako ćeš uspjeti u životu, 1925, Zagreb

*Jesu li Jugosloveni len narod, Vl,.Dvorniković, Psihologija rada kod Jugoslovena, 1937, Beograd

3. Trgovačka učilišta za ženske, Izvještaji privatne djevojačke škole,1908, 1909, 1910, Kotor

4.  Neumešnost i rasipnost, Nauka upravljanja, 1940, Zagreb

5.  Trud i uspeh, Privrednik, 1938, Beograd

X. INOVATIVNOST I OBRAZOVANJE  

1. Radi i uči, Radi a ne očajavaj, 1931, Beograd

2. Uči i usavršavaj se, Privrednik, 1927, Beograd

3. Trgovac potrebuje više izobraženje, Trgovačka praktika, 1874, Beograd

4. Privreda i prosveta, Privrednik, 1933, Beograd

5. Stanje trgovačke nastave u Srbiji, Bankarski glasnik, 1914, Beograd

* O školama i školovanju, Privrednik, 1932, Beograd

XI. VEŠTINA KOMUNIKACIJE  

1. Savršen trgovac, B Kotruljević, O trgovini i savršenom trgovcu, 1574, Dubrovnik

2. Psihologija kupca, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

3. Nervozan prodavac, Privrednik, 1936, Beograd

4. Ophođenje s mušterijom, Trgovačka veština, 1938, Beograd

*  Pazi kako govoriš, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

5. Korespodencija, Trgovačka korespodencija 1900,  Beograd

*  Piši ako imaš koncept, Trgovačka korespodencija, 1921, Beograd

*  Molba za pisanje, Trgovačka korespodencija, 1900, Beograd

XII. TRAGOVI MARKETINGA    

1. Reklama i propaganda, Trgovačka veština, 1938, Beograd

2. O trgovačkoj reklami, Privrednik, 1932, Beograd

*  Naša reklama, Reklama, 1912, Beograd

3. Reklama u službi privrede, Veština prodaje i reklame, 1837, Novi Sad

4. Deset zapovesti reklame, Reklama, 1912, Beograd

*  Uloga sajmova, Ekonomist, 1938, Beograd

*  Značaj beogradskog sajma, Privrednik, 1937,  Beograd

5. Troškovi reklame, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

*  Akviziteri reklame, Leci, plakati, oglasi, 1923, Zagreb

XII.  POVERENJE I POŠTOVANJE   

1. Poverenje,  Privrednik, 1931, Beograd

2. Zapamti – poverenje, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

3. O politici poštenja, Pismo srpskoj trgovačkoj omladini, 1892, Beograd

4. Moral kao svakidašnja potreba, Privrednik, 1938, Beograd

5. Važnost i uloga trgovca i trgovine, Komercijalist, 194O, Zagreb

* Ciljevi naše buduće finansijske politike, Naša finansijska i privredna politika, 1935, Beograd

* Stručna literatura

Različit stepen razvoja privrednog života na prostorima Balkana, omeđen je ne samo državnim granicama koje su se kroz istoriju sastavljale i rastavljale već i raznovrsnim karakternim, obrazovnim pa i genetskim razlikama među Južnim Slovenima. Pa ipak, postoji nešto što je svima bilo zajedničko i tipično. Permanentna glad za novim saznanjima, za stručnim podukama, za život i posao kojim se bave i već poslovična namerada se krene napred ka razvijenom svetu, evropskoj udobnosti i novim promenama. Ta potreba, zapravo, i nema vremenskog ograničenja, ona je jednako prisutna i danas kao i minulih vekova. Kriterijumi su drugačiji, zahtevi složeniji a nemoć da se sustigne razvijeni svet jednako prisutna.

kojoj meri upravljati promenama je moguće danas,utemeljeno je u učenju dr Isaka Adižesa, osnivača i  direktora AdižesInstituta u Santa Barbari, koji je rođen na ovim prostorima i dobro poznaje prilike i jezik ovog podneblja. Njegov naučni princip o životnim ciklusima, uveliko izučavan na ekonomskim fakultetima diljem sveta, za bazični osnov uspeha u životu, organizaciji, porodici i državi podrazumeva i u krajnjoj konsekvenci kao preduslov postavlja – međusobno poverenje i poštovanje. Na ovim prostorima taj običaj ili manir uprkos brojnim  zapisima i nastojanjima učenih ljudi starih vremena, nijeukorenjen. O tome postoji čitava riznica tekstova iz naše prošlosti, a osobito u PRIVREDNIKU, kojeg je osnovao  gospodin Vladimir Matijević 1897. u Zagrebu, a potom preselio u Beograd 1922. gde je Društvo PRIVREDNIK okupljalo i obrazovalo mlade, istaknute talente iz čijih su redova stasavali uspešni poslovni ljudi, trgovci, industrijalci. Paralelno krajem 19. veka u Beogradu je osnovan TRGOVINSKI GLASNIK, a iz Beča stizao je ćiriličnim pismom TRGOVINSKI PREGLED za Balkan. Evidentan je prodor  ekonomskih teorija sa Zapada jer je potreba za stručnim obrazovanjem i unapređenjem poslovnog života, vazda bila i ostala na ovim prostorima. Tome u prilog svedoči poplava brojnih  stručnih časopisa u Beogradu i Zagrebu naročito u prvim decenijama 20. veka. Nagli razvoj trgovine, industrije, bankarstva neminovno je uticao na osnivanje EKONOMISTA 1912, PRIVREDNOG PREGLEDA 1923,  i drugih stručnih novina kao što su: Ekonomsko-finansijski život, Bankarski glasnik, Finansijski pregled, Carinik, Komercijalist i drugi. U najezdi nekontrolisane ponude prirodno je da se provlači i jedan broj naslova konzervativne, prevaziđene i  vrednosti. Utoliko više u tridesetim godinama 20. veka orijentacija je ka prevodima stručnih knjiga u oblasti instruktivne prakse gde se po pravilu navode uspešni primeri i biografije sa Zapada. Takođe, novinski članci sve više podrazumevaju međunarodni karakter privrede i sve češće u berzanskim i izveštajima sa tržišta se pronalaze podaci iz susednih i evropskih država: Rumunije, Bugarske, Grčke, Italije, Ugarske, Nemačke. Tržišne prilike pokatkad  rasvetljene su i duhovitim sociološkim i psihološkim momentima, bez kojih bi se teško razumeo prostor zajedničkog tržišta na Balkanu između dva svetska rata. U tom smislu naročito je podstican kult rada, jednako spominjan i u novim vremenima. Uvaženi dr Jovan Cvijić se ne ustručava da spomene vrapčiju intenzivnost u radunašeg naroda a  dr Vladimir Dvorniković, je još oštriji. On kaže da je malo Jugoslovena prozrelo tajnu radnog uspeha, kontinuitet i doziranost koja najzad dovodi i do većih rezultata poručuje Dvorniković i upozorava: što sporiji u radu, to brži u kritici. Mane su na ovim prostorima, kroz decenije i vekove nasleđivane sa posebnim pijetetom. Poduke o životu i radu često su odbacivane, zaboravljane pa opet iskopavane za neko novo vreme. Tragovi prošlosti vazda podsećaju kako je bilo, kako jeste i kako je moglo biti. Zato i jesu koreni za budućnost.

Zorica Stablović Bulajić