This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

KORENI MENADŽMENTA

//KORENI MENADŽMENTA

KORENI MENADŽMENTA

550,00 дин.

KORENI MENADŽMENTAAutor: Zorica Stablović Bulajić
KORENI MENADŽMENTA I, je bila veliki izazov za izdavaca za izbor autenticnih tekstova, clanaka, eseja i uputstava u oblasti upravljanja, organizacije, trgovacke prakse, poslovne etike, uljudnog ponašanja i ophodenja. Predstavlja izbor tekstova iz bogate riznice knjiga iz prošlosti koje govore o utemeljenju poslovnog sveta i života na prostorima Jugostocne Evrope, potom iz starih strucnih casopisa i novina i razlicitih arhivskih dokumenata od XVI do XXveka.

 

Opis proizvoda

Bogata riznica knjiga iz prošlosti o utemeljenju poslovnog sveta i života  na prostorima Jugostočne Evrope, potom starih stručnih časopisa i novina, arhivskih dokumenata od XVI do XXveka, bila je veliki izazov za izdavača za izbor autentičnih tekstova, članaka, eseja i uputstava u oblasti upravljanja, organizacije, trgovačke prakse, poslovne etike, uljudnog ponašanja i ophođenja.

Nepresušni izvor tradicionalnih vrednosti i ’večitih’ istina na koje se valja podsetiti jer su i zabeležene kao ostavština za budućnost,  poslužila je izdavaču za posve originalno izdanje pod nazivom  KORENI MENADŽMENTA čiji se prvi deo temelji na preporukama o  upravljanju promenama pa sve do ustoličenja principa uzajamnog  poverenja i poštovanja  što je u osnovi Adižesovog metoda učenja po kome izdavač i nosi ime.

Raznolikost u  jeziku, stilska neujednačenost i pravopisna nedoslednost tekstova koji potiču iz raznorodnih  balkanskih područja, samo potvrđuju  u bližoj i daljoj prošlosti, da su vazda bili postavljani i primenjivani  univerzalni principi rukovođenja i upravljanja čiji se bazični koreni poštuju i u današnjoj  menadžment  teoriji i praksi.

 

 

 

 

4. KAKO SE DOLAZI DO BOGATSTVA

Privrednik, 1927, Beograd

Danas, kakav je svet, izgleda i čudno i smešno dokazivati da se do bogatstva drugim putem dolazi, osim pukom srećom, slučajem ili sudbinom.

Sva sreća, što tako svagda ne misle! Gde su ti, što se obogatiše, a da ni ne naslediše, niti im slučaj pomaže, niti im sreća posluži?

Tamo preko mora, daleko u Americi, živi taj svet.

U njih je jedan prost dućandžija vremenom stekao 24 miliona. Kad su ga pitali kako je dotle doterao, izrekao je ove mudre reči: “Sigurnost, da ćeš uspeti, ne leži ni u vremenu, ni u mestu, ni u sretnim prilikama, već sve zavisi i stoji do samog čoveka. A što god je šire polje rada, jači je uspeh. Vrednoća, štednja, poštenje i tačnost su preduslovi sigurnom uspehu.”

Onaj opet sa 200 miliona rekao je: “Gledaj da svaki dan ustrajno radiš određeni broj sati. Nastoj, da mušterija veruje u ono, što joj obećaješ, pa da i najnemiliju za sebe zadobiješ. Ali pazi, da nikome svoje osnove ne otkrivaš, pa čak ni najpoverljivijim savetovalcima! Kad si o jednoj stvari dobro promislio, pregni, da je odmah i izvršiš, pa ćeš uspeti!”

Treći, koji je došao do 400 miliona, govori ovako: “Samopouzdanje je glavno. Još uz to nastoj, da budeš marljiv, pošten i štedljiv, pa ti je širom otvoren svet!”

Jedan opet sa 100 miliona kaže: “Spavaj 8 a radi 12 sati. Što ti još preostane, upotrebi za ono, što će duh da ti okrepi i telo da osnaži!”

Opet jedan kaže: “Bolji je malen pazar, pa siguran, nego velik, pa opasan.“ Tajna bogatsva leži u ovim stvarima: “u tačnosti, brzom trgovanju, štednji i u tome, da što više paziš, da ne preteruješ!”

Jedna gospođa, koja je stekla 240 milona, kaže ovo: “Put ka bogatinji, što vodi, lak je. I baš, što je tako prost, teško se pogađa. Prvi uslov za svakoga, ko će da se obogati, jest, da sam radi, da se uzda u sebe, u svoje ruke i svoju snagu. Ne valja gledati od jutra, pa do mraka samo, šta drugi rade.

Na radu se podiže i temelji sve, a sve što nije radom došlo, trulo je, trošno. Rad uliva snagu. I naučimo li se jednom na rad, ostajemo uvek radljivi, jer nam rad postaje svagdanja potreba.

I najbogatiji danas, koji se radom izdigoše do bogatstva, vidimo, gde i onda rade, kad bi lako mogli na novcu sedeti. Rad se njima usadio u dušu i u toj duši praznina bi bila, da čovek ne radi

 

 

 

 

Pravila rada

I.PROMENE I NJIHOVE  POSLEDICE

1. Promena, Privrednik, 1936,Beograd

2. Uvjeti za uspjeh, Kako ćeš uspjeti u životu,1925, Zagreb

3. Ekonomija volje, Obrazovanje volje, 1939, Beograd

4. Ideja racionalizacije, Ideja racionalizacije, 1931, Zagreb

5. Da li bauk krize, Privrednik, 1938, Beograd

* Misli unaprijed, Privrednik, 1901, Zagreb

* Izveštaj sa tržišta, Privredni pregled, 1923, Beograd

II. SKLADNA ORGANIZACIJA   

1. O važnosti organizacije, Privrednik, 1934, Beograd

2. Ideologija znanstvene organizacije rada, Ideja racionalizacije, 1931, Zagreb

3. Skladna saradnja sveukupne organizacije, Privrednik, 1934, Beograd

4. Kredit i budućnost svetske trgovine, Trgovinski glasnik, 1928, Beograd

* U tvornici, Čitanka štednje, 1927, Beograd

5. Ne rascepkavaj se, Privrednik,1934, Beograd

* Postanak i nastanak Trgovačke mornarice u Boki Kotorskoj, N. Luković, 1930, Herceg Novi

III. DONOŠENJE ODLUKA  

1. Deset zlatnih pravila za zanatlije, Crkveni kalendar, 1907, Beograd

2. Budi tačan i vredan, Verni drug, 1899, Zagreb

3. U pravo vrijeme, Privrednik, 1902, Zagreb

* Ne treba sitničariti, Trgovinski glasnik, 1899, Beograd

4. Znati i moći, Radi a ne očajavaj, 1931, Beograd

5. Da oko šta, veće ni oko šta, Privrednik, 1938, Beograd

* Trgovački interesi, Ekonomist, 1936, Beograd

* Dužnost privrednika, Privredni pregled, 1923, Beograd

IV.  STILOVI UPRAVLJANJA 

1. Kućni red, Privrednik, 1899, Zagreb

2. Opšta pravila i rad trgovačkog prometa, B, Kotruljević, O trgovini, 1573, Dubrovnik

3. Ortakluk, Privrednik, 1932, Beograd

4. O činovničkom pitanju, Ekonomist, 1914, Beograd

5. Visoki  autoritet, Privrednik, 1941, Beograd

* Poboljšanje saobraćajne službe, Ekonomist, 1920, Beograd

V.  MOĆ MOTIVACIJE        

1. Trgovački poziv, Veština prodaje i reklame, 1932, Novi Sad

2. Pošteno ispunjavanje dužnosti, Privrednik, 1902, Zagreb

* O uslovima uspeha, Trgovinski glasnik, 1892, Beograd

3. Hoću li se održati, Privrednik, 1933, Beograd

4. O slobodnoj konkurenciji, Državna ekonomija, 1851, Beograd

5. Dosada u zanimanju, Privrednik, 1936, Beograd

* Titkov sin, priča, 1932, Beograd

VI.  OVLAŠĆENJE, MOĆ I UTICAJ     

* Ruski navigatori u 17, vijeku među Južnim Slovenima, A. Solovejev, 1937, Beograd

* Srpsko brodarsko društvo, Ekonomist, 1912, Beograd

1. Oruđe životnog uspreha, Veština pridobiti čoveka, 1933, Beograd

2. Šef radnje kao radenik, Privrednik 1934, Beograd

3. Plasman stranih kapitala, Ekonomist, 1914, Beograd

* Naša finansijska politika, Trgovački glasnik, 1928, Beograd

* Carinska politika, Privredni pregled, 1923, Beograd

4. Uloga, odgovornost i sprema poslodavaca, Ekonomsko-finansijski život, 1933, Beograd

5. Proširuj svoju radnju postepeno, Privrednik, 1934, Beograd

VII. OPAŽANJE I SHVATANJE  REALNOSTI

1. Sposobnost i utakmica, Trgovinsko-zanatlijski glasnik, 1897, Beograd

2. Šta vrede pet minuta vremena, Privrednik, 1904, Zagreb

3. Nova privredna i finansijska politika, 1935, Beograd

4. Kancelarijska era, Nauka upravljanja, 1940, Zagreb

•        Utakmica železnice i automobila, Ekonomist, 1938,  Beograd

•        5. Milionari u vremenu, Privrednik, 1932, Beograd

•        * Stanovništvo po zanimanju, Ekonomist, 1936, Beograd

VII. ŠTEDNJA, NOVAC I FINANSIJE 

1.      Deset zapovesti štednje, Čitanka štednje, 1927, Beograd

štednji, Ekonomsko-finansijski život, 1931, Beograd

2.      Kako se stiče novac, A.Č. Bošnjak, 1911, Sarajevo

3.      Kako se dolazi do bogatstva, Privrednik, 1927, Beograd

4.      Kako se utjeruje dug, B Kotruljević, O trgovini i savršenom trgovcu, 1537, Dubrovnik

5.      Iz čega je sastavljena i čime opravdana preduzimačka dobit, Narodna ekonomija, 1896, Beograd

IX. OBLIKOVANJE KADROVA  

1. Tko je sve radnik, Verni drug, 1899, Zagreb

2. Put do uspjeha, Kako ćeš uspjeti u životu, 1925, Zagreb

*Jesu li Jugosloveni len narod, Vl,.Dvorniković, Psihologija rada kod Jugoslovena, 1937, Beograd

3. Trgovačka učilišta za ženske, Izvještaji privatne djevojačke škole,1908, 1909, 1910, Kotor

4.  Neumešnost i rasipnost, Nauka upravljanja, 1940, Zagreb

5.  Trud i uspeh, Privrednik, 1938, Beograd

X. INOVATIVNOST I OBRAZOVANJE  

1. Radi i uči, Radi a ne očajavaj, 1931, Beograd

2. Uči i usavršavaj se, Privrednik, 1927, Beograd

3. Trgovac potrebuje više izobraženje, Trgovačka praktika, 1874, Beograd

4. Privreda i prosveta, Privrednik, 1933, Beograd

5. Stanje trgovačke nastave u Srbiji, Bankarski glasnik, 1914, Beograd

* O školama i školovanju, Privrednik, 1932, Beograd

XI. VEŠTINA KOMUNIKACIJE  

1. Savršen trgovac, B Kotruljević, O trgovini i savršenom trgovcu, 1574, Dubrovnik

2. Psihologija kupca, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

3. Nervozan prodavac, Privrednik, 1936, Beograd

4. Ophođenje s mušterijom, Trgovačka veština, 1938, Beograd

*  Pazi kako govoriš, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

5. Korespodencija, Trgovačka korespodencija 1900,  Beograd

*  Piši ako imaš koncept, Trgovačka korespodencija, 1921, Beograd

*  Molba za pisanje, Trgovačka korespodencija, 1900, Beograd

XII. TRAGOVI MARKETINGA    

1. Reklama i propaganda, Trgovačka veština, 1938, Beograd

2. O trgovačkoj reklami, Privrednik, 1932, Beograd

*  Naša reklama, Reklama, 1912, Beograd

3. Reklama u službi privrede, Veština prodaje i reklame, 1837, Novi Sad

4. Deset zapovesti reklame, Reklama, 1912, Beograd

*  Uloga sajmova, Ekonomist, 1938, Beograd

*  Značaj beogradskog sajma, Privrednik, 1937,  Beograd

5. Troškovi reklame, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

*  Akviziteri reklame, Leci, plakati, oglasi, 1923, Zagreb

XII.  POVERENJE I POŠTOVANJE   

1. Poverenje,  Privrednik, 1931, Beograd

2. Zapamti – poverenje, Veština prodaje i reklame, 1937, Novi Sad

3. O politici poštenja, Pismo srpskoj trgovačkoj omladini, 1892, Beograd

4. Moral kao svakidašnja potreba, Privrednik, 1938, Beograd

5. Važnost i uloga trgovca i trgovine, Komercijalist, 194O, Zagreb

* Ciljevi naše buduće finansijske politike, Naša finansijska i privredna politika, 1935, Beograd

* Stručna literatura

 

 

 

 

Različit stepen razvoja privrednog života na prostorima Balkana, omeđen je ne samo državnim granicama koje su se kroz istoriju sastavljale i rastavljale već i raznovrsnim karakternim, obrazovnim pa i genetskim razlikama među Južnim Slovenima. Pa ipak, postoji nešto što je svima bilo zajedničko i tipično. Permanentna glad za novim saznanjima, za stručnim podukama, za život i posao kojim se bave i već poslovična namerada se krene napred ka razvijenom svetu, evropskoj udobnosti i novim promenama. Ta potreba, zapravo, i nema vremenskog ograničenja, ona je jednako prisutna i danas kao i minulih vekova. Kriterijumi su drugačiji, zahtevi složeniji a nemoć da se sustigne razvijeni svet jednako prisutna.

kojoj meri upravljati promenama je moguće danas,utemeljeno je u učenju dr Isaka Adižesa, osnivača i  direktora AdižesInstituta u Santa Barbari, koji je rođen na ovim prostorima i dobro poznaje prilike i jezik ovog podneblja. Njegov naučni princip o životnim ciklusima, uveliko izučavan na ekonomskim fakultetima diljem sveta, za bazični osnov uspeha u životu, organizaciji, porodici i državi podrazumeva i u krajnjoj konsekvenci kao preduslov postavlja – međusobno poverenje i poštovanje. Na ovim prostorima taj običaj ili manir uprkos brojnim  zapisima i nastojanjima učenih ljudi starih vremena, nijeukorenjen. O tome postoji čitava riznica tekstova iz naše prošlosti, a osobito u PRIVREDNIKU, kojeg je osnovao  gospodin Vladimir Matijević 1897. u Zagrebu, a potom preselio u Beograd 1922. gde je Društvo PRIVREDNIK okupljalo i obrazovalo mlade, istaknute talente iz čijih su redova stasavali uspešni poslovni ljudi, trgovci, industrijalci. Paralelno krajem 19. veka u Beogradu je osnovan TRGOVINSKI GLASNIK, a iz Beča stizao je ćiriličnim pismom TRGOVINSKI PREGLED za Balkan. Evidentan je prodor  ekonomskih teorija sa Zapada jer je potreba za stručnim obrazovanjem i unapređenjem poslovnog života, vazda bila i ostala na ovim prostorima. Tome u prilog svedoči poplava brojnih  stručnih časopisa u Beogradu i Zagrebu naročito u prvim decenijama 20. veka. Nagli razvoj trgovine, industrije, bankarstva neminovno je uticao na osnivanje EKONOMISTA 1912, PRIVREDNOG PREGLEDA 1923,  i drugih stručnih novina kao što su: Ekonomsko-finansijski život, Bankarski glasnik, Finansijski pregled, Carinik, Komercijalist i drugi. U najezdi nekontrolisane ponude prirodno je da se provlači i jedan broj naslova konzervativne, prevaziđene i  vrednosti. Utoliko više u tridesetim godinama 20. veka orijentacija je ka prevodima stručnih knjiga u oblasti instruktivne prakse gde se po pravilu navode uspešni primeri i biografije sa Zapada. Takođe, novinski članci sve više podrazumevaju međunarodni karakter privrede i sve češće u berzanskim i izveštajima sa tržišta se pronalaze podaci iz susednih i evropskih država: Rumunije, Bugarske, Grčke, Italije, Ugarske, Nemačke. Tržišne prilike pokatkad  rasvetljene su i duhovitim sociološkim i psihološkim momentima, bez kojih bi se teško razumeo prostor zajedničkog tržišta na Balkanu između dva svetska rata. U tom smislu naročito je podstican kult rada, jednako spominjan i u novim vremenima. Uvaženi dr Jovan Cvijić se ne ustručava da spomene vrapčiju intenzivnost u radunašeg naroda a  dr Vladimir Dvorniković, je još oštriji. On kaže da je malo Jugoslovena prozrelo tajnu radnog uspeha, kontinuitet i doziranost koja najzad dovodi i do većih rezultata poručuje Dvorniković i upozorava: što sporiji u radu, to brži u kritici. Mane su na ovim prostorima, kroz decenije i vekove nasleđivane sa posebnim pijetetom. Poduke o životu i radu često su odbacivane, zaboravljane pa opet iskopavane za neko novo vreme. Tragovi prošlosti vazda podsećaju kako je bilo, kako jeste i kako je moglo biti. Zato i jesu koreni za budućnost.

Zorica Stablović Bulajić

 

 

Recenzije

Još uvek nema recenzija.

Budite prvi koji će dati recenziju“KORENI MENADŽMENTA”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*