This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

This Is A Custom Widget

This Sliding Bar can be switched on or off in theme options, and can take any widget you throw at it or even fill it with your custom HTML Code. Its perfect for grabbing the attention of your viewers. Choose between 1, 2, 3 or 4 columns, set the background color, widget divider color, activate transparency, a top border or fully disable it on desktop and mobile.

BUDUĆNOST MENADŽMENTA

//BUDUĆNOST MENADŽMENTA

BUDUĆNOST MENADŽMENTA

1.700,00 дин.

BUDUĆNOST MENADŽMENTAAutor: Gari Hamel
Gari Hamel  u svojoj knjizi Budućnost menadžmenta tvrdi da je organizaciji više nego ikada pre potrebna inovacija kao proces upravljanja. Zašto? Paradigma menadžmenta zadnjeg stoleća – usredsređena na kontrolu i efikasnost – više nije dovoljna u svetu u kom prilagodljivost i kreativnost pokreću poslovni uspeh. Da bi u budućnosti prosperirale, kompanije moraju  iznova da otkriju menadžment.

Hamel objašnjava kako da svoju kompaniju pretvorite u serijskog  inovatora upravljanja tako što vam otkriva: – Izazove sa kojima se morate suočiti, a koji će odrediti konkurentski uspeh u doba nemilosrdnih promena;

– Poguban uticaj tradicionalnih verovanja kada je menadžment u pitanju;

– Nekonvencionalne prakse menadžmenta koje dovode do izuzetnih prodora „pionira modernog menadžmenta“;

– Radikalne principe koji treba da postanu deo DNA menadžmenta svake kompanije.

 

Kategorija:

Opis proizvoda

 

U prošlom veku su ljudi radili u zatvorima menadžmenta industrijskog doba – koji traće energiju, kreativnost i potencijal naših ljudi. Gari Hamel izuzetno jasno iznosi ograničenja tog doba. Ali, više od toga, on stvara nadahnutu i neophodnu viziju budućnosti menadžmenta, koja ne samo da je humanija već u svima nama oslobađa puni potencijal.

-Ričard Florida, autor dela Uspon kreativne klase (The Rise of Creative Class);profesor poslovanja i kreativnosti  u Školi menadžmenta Rotman

 

 

 

Ambicija Garija Hamela nije ništa manje nego da utiče na menadžment 21. veka, što Budućnost menadžmenta upravo i radi. Svojim sjajnim stilom i smislom, ova knjiga će vam otvoriti oči, pomoći da redefinišete svoj način razmišljanja kao i aspiracije o tome šta vi i vaša organizacija možete da ostvarite. Najprovokativniji mislilac u poslovnom svetu je napisao knjigu koja vas nagoni da razmišljate.

-Erik Bajnhoker, autor knjige Poreklo bogatstva (The Origin of Wealth)

 

 

 

Gari Hamel shvata da menadžment nije kuvar najnovije i najbolje prakse već sistem neprestanog inoviranja u menadžmentu, koji nudi i obećava dugoročan procvat organizacije i njeno neprestano evoluiranje. Njegova knjiga je bitna kako biste saznali načine da budete ispred procesa organizacione adaptacije i promene.

-Fransis Fukujama, autor knjige Kraj istorije i poslednji čovek (The End of History and the Last Man); direktor Međunarodnog razvojnog programa na Univerzitetu Džon Hopkins

 

 

 

 

Prihvatanje novih principa

 

Ne može se izmišljati menadžment za 21. vek bez novih principa – velikih ideja koje imaju moć da inspirišu drastične promene u procesima i praksama koje veže tradicija. Džim Lavoj (Jim Lavoie), generalni direktor Rajt solušens (Rite-Solution), mlade softverske kompanije sa sedištem u Midltaunu, Roud ajlend, naleteo je na jedan od takvih principa dok je vozio automobil.

 

Moć novog principa

 

Priča počinje 1999. godine, kada je Lavoj unovčio svoje opcije u akcijama vodećeg vojnog dobavljača i otišao da osnuje novo preduzeće. U novom poduhvatu mu se pridružio Džo Marino (Joe Marino), njegov dugogodišnji kolega koji se, kao i Lavoj, popeo do nivoa izvršnog potpredsednika kod svojih prethodnih poslodavaca. U toj ulozi, obojica su bila frustrirana jer nisu bili u mogućnosti da zaštite inovatore od žestoke horde „protivnika“, zadovoljne pravilima. Zakleli su se da će život drugačije izgledati u njihovoj novoj kompaniji, koju su krstili Rajt solušens. Nove ideje će uvek biti dobrodošle i svako će dobiti šansu da inovira.

Tokom narednih pet godina, Rajt solušens je dostigao broj od 150 zaposlenih i prešao granicu od 20 miliona dolara prihoda godišnje. Pa ipak, sa ovim uspehom stigla je ponovo i zabrinutost Lavoja i Marina: kako da obezbede da Rajt solušens ostane član energične, inovativne zajednice, iako se razvija?

Preokret se dogodio u oktobru 2004. godine, dok se Lavoj vozio automobilom i slušao pregled dnevnih finansijskih vesti. Opa, pomislio je Lavoj, berza akcija bi mogla da bude odlično okruženje da se osmisli inovativna kompanija. Ovo tržište je sveobuhvatno – svako može da investira. Zabavno je – najveći broj investitora pasionirano prati napredovanje svojih portfolija, a berza je podsticajna – ne postoji überinvestor koji bi govorio pojedincima na čega da se klade. Ohrabren ovakvim saznanjima, Lavoj je na brzinu okupio nekoliko kolega koji lateralno misle i dao im zadatak da se osmisli proces inoviranja u okvirima Rajt solušensa koji će biti na bazi tržišta. Kada je novi sistem konačno zaživeo, objedinio je tri tržišta: „Spazdak“, tržište za rizične ideje usmerene na potpuno nove kompanije i tehnologije; „Bau džouns“, tržište za ideje koje su „srodne“ postojećim proizvodima i kompetencijama kompanije; i tržište za „štedne obveznice,“ ideje za kratkoročna operativna poboljšanja.

Na Lavojevo oduševljenje, ideja o berzi se brzo primila, delimično zahvaljujući, bez sumnje, zafrkantskom tonu ove šeme. Tokom narednih 13 meseci, 30 internih šampiona je lansiralo 44 „inicijalne emisije akcija“, od kojih je svaka bila novorođena ideja u potrazi za investitorima. U toku prve godine, nova platforma inoviranja povećala je ukupne prihode Rajt solušensa za 10 odsto i odgovorna je za 50 odsto rasta njihovog novog posla. Ovako tržišta funkcionišu: da bi emitovao jednu inicijalnu emisiju akcija, potencijalni investitor sastavlja „Ikspekt as“ – dokument ponude koja opisuje potencijal nove ideje za stvaranje vrednosti. Svaka nova akcija kreće od 10 dolara, a preduzetnici ne moraju da traže odobrenje najvišeg rukovodstva pre nego što lansiraju novu hartiju od vrednosti.

Svaka inicijalna emisija akcija ima „Budge-It“ koji sastavlja preduzetnik. U ovom dokumentu se navode kratkoročne mere koje treba preduzeti da bi se realizovala ideja. Cilj je da se olakša volonterima da se uključe, tako da je svaki Budge-It zadatak struktuiran na način koji omogućava da se završi za pola dana ili manje. Svaki zaposleni dobija 10.000 dolara u virtuelnom novcu da investira na tri tržišta. Investitori upravljaju sopstvenim „Mjučual fan“ portfolijima i mogu da kupuju bilo koje akcije u svakom trenutku.

Svaku berzansku kotaciju prati diskusija na internetu koja obezbeđuje dodatne informacije investitorima. Svako može da iskaže mišljenje, pozitivno ili negativno, ili da postavi pitanje. Pažljivim čitanjem ovih internet tabli za diskusiju, investitori mogu da procene koje ideje izazivaju pozitivnu pažnju, a koje su zamarajuće. Zamišljeni novac odlazi na ideje koje privlače dobrovoljan trud i koje neprekidno idu u pravcu komercijalizacije. Svake nedelje „market-mejker“ – trenutno penzionisani tehnički direktor jedne velike IT kompanije, ponovo procenjuje vrednost svake akcije na osnovu broja popunjenih Badž-It artikala, priliva i odliva zamišljenog novca, i iznetih mišljenja na tabli za diskusiju. Kada jedna inicijalna emisija akcija uzleti i upadne u „top 20“ najvrednijih akcija kompanije, „finansijeri“ u Rajt solušensu, Lavoj i Marino ubrzavaju Badž-It aktivnost drešenjem kese za tu inicijativu. Kada ideja konačno zaživi i doprinese da kompanija zaradi ili uštedi novac, oni koji su investirali svoje vreme dobijaju udeo u dobiti, putem premija ili realnih opcija na akcije.

Do sada, akcija Bau Džouns sa najvećom tržišnom kapitalizacijom je „Rajt avej“ (simbol hartije: AWAY). Ovo je automatizovana usluga pružanja pomoći koja povezuje najpogodnijeg IT inženjera sa svakim dolaznim pozivom. Jedna inženjerka je stavila ovu akciju na listing berze, što je vrlo brzo privuklo investicije u obliku talenta i vremena iz svih delova Rajtsolušensa. Ako akcija ne uspe da prikupi dovoljno interesovanja, na kraju će market-mejker da je skine s liste. Pa čak i stari lisci Baua uživaju u malim pomacima – svako ko preuzme inicijativu da lansira novu hartiju od vrednosti ostvaruje korist od toga u okviru godišnje procene zaposlenog u kompaniji.

Lavoj naziva Mjučual fan „misaonom igrom“, koja ima za cilj da podstakne inteligentne ljude da svakog dana razmišljaju o tome kako da razvijaju kompaniju. Tržište akcija daje pravo svakom zaposlenom da učestvuje u postavljanju strategije kompanije. „Omogućava nam da prikupimo plodove kolektivne pameti svakog od nas“, kaže Lavoj, „što čini neke od tih teških strateških odluka mnogo očiglednijim.“

Bazar inovacija u Rajt solušensu može se činiti čudnim kada se pogleda kroz prizmu konvencionalne prakse u menadžmentu, ali ova ideja pokazuje kako jedan inovirani princip, inoviranje na tržišnoj osnovi, može da doprinese stvaranju turbo učinka.

Nažalost, revolucionarni pomaci u menadžmentu poput ovoga su svakako previše retki. Prakse menadžmenta koje preovlađuju u najvećem broju kompanija su i dalje zasnovane na kombinaciji ishabanih principa čije poreklo možemo pratiti unazad sve do osvita industrijske revolucije. Pa ipak, ono što važi u ostalim oblastima ljudskog delovanja takođe važi i za menadžment: ne možete rešavati nove ili hronične probleme pomoću fosilizovanih principa. Da bi izgradili slobodna društva zasnovana na samoregulisanju, zagovornici demokratije u 18. veku morali su da odbace dugo vremena poštovane principe naslednog suvereniteta. Da bi razmrsio priču o životu, Darvin je morao da napusti tradicionalne perspektive i da osmisli novu teoriju zasnovanu na principu prirodne selekcije. Slično tome, fizičari, u želji da razumeju anomalije sveta čestica sitnijih od atoma morali su da traže izvan kao sat preciznih Njutnovih zakona da bi otkrili principe kvantne mehanike. Verujem da se mi nalazimo na sličnoj raskrsnici u istoriji menadžmenta. Grubo rečeno, nemoguće je izgraditi suštinske organizacione sposobnosti za budućnost koristeći kao građevinske skele načela menadžmenta 20. veka. Da bismo uskočili na S-krivulju novog menadžmenta, biće nam potrebni neki novi princip menadžmenta.

 

Odmotavanje genoma menadžmenta

 

Da li ste se ikada zapitali koji su to najdublji principa na kojima se zasnivaju vaša menadžment uverenja? Verovatno niste. Mali broj rukovodilaca je, na osnovu mog iskustva, mnogo razmišljalo o temeljnim principima koji su u osnovi njihovih stanovišta o tome kako da se organizuju i kako da upravljaju. U tom smislu, oni su podjednako nesvesni svoje menadžerske DNK koliko i svoje biološke DNK. Stoga pre nego što se otisnemo u potragu za novim principima menadžmenta, potrebno je da načas zastanemo da bismo shvatili principe koji sačinjavaju naš trenutni menadžment genom, i kako ova načela mogu da umanje organizacione rezultate.

Prakse i procesi modernog menadžmenta izgrađeni su oko malog jezgra ključnih principa: standardizacija, specijalizacija, hijerarhija, usaglašavanje, planiranje i kontrola, i korišćenje spoljašnjih stimulansa za oblikovanje ljudskog ponašanja. (vidi tabelu 8-1.)

Ove principe rasvetlila je početkom 20. veka mala grupa pionirski nastrojenih teoretičara menadžmenta – pojedinaca kao što su Anri Fajol (Henri Fayol), Lindal Arvik (Lyndall Urwick), Luter Galik (Luther Gullick) i Maks Veber (Max Weber).

 

 

Predgovor 7

Reči zahvalnosti 11

Prvi deo: ZAŠTO JE VAŽNA INOVACIJA MENADŽMENTA 13

1 Kraj menadžmenta? 15

2 Krajnji izazov 31

3 Plan inovacije menadžmenta 51

Drugi deo: INOVACIJA MENADŽMENTA NA DELU 81

4 Stvaranje zajednice ljudi sa zajedničkom svrhom i ciljem Kompanija Hol fuds market 83

5 Izgradnja demokratije inovacije V.L. Gor 99

6 U cilju evolutivne prednosti Gugl 117

Treći deo: ZAMIŠLJANJE BUDUĆNOSTI MENADŽMENTA 139

7 Zbacivanje okova 141

8 Prihvatanje novih principa 165

9 Granično područje znanja 205

Četvrti deo: GRADITI BUDUĆNOST MENADŽMENTA 235

10 Postati inovator menadžmenta 237

11 Kovanje menadžmenta 2.0 263

 

O autoru 279

 

 

 

 

Na Badnje veče 1968. godine, komandni modul Apolo 8 je postao prvi objekat koji je napravio čovek a koji je ušao u Mesečevu orbitu. Tokom povratka na Zemlju, sin jednog od putnika koji je radio u zemaljskoj kontrolnoj stanici ga je pitao: „Ko vozi vasionski brod?“ Kada je pitanje preneto posadi, koja je bila na putu kući, astronaut Bil Anders je odgovorio: „Mislim da ser Isak Njutn vozi najveći deo puta.“

Kao i taj radoznali momak, i ja bih želeo da postavim pitanje: Ko rukovodi vašom kompanijom? Možda ste u iskušenju da odgovorite da je to generalni direktor ili izvršni tim ili svi mi menadžeri srednjeg nivoa. U velikoj meri u ovom trenutku vašom kompanijom upravlja manja elita, već dugo pokojnih teoretičara i stručnjaka, koji su izmislili pravila i konvencije „modernog“ menadžmenta početkom 20. veka. Oni su kućni duhovi koji nastanjuju ustajalu mašineriju menadžmenta. Njihovi proglasi, koji već decenijama odjekuju, nevidljivo oblikuju način na koji vaša kompanija locira resurse, određuje budžete, raspodeljuje moć, nagrađuje ljude i donosi odluke.

Uticaj ovih patrijarha je toliko prožimajući da se tehnologija menadžmenta u neznatnoj meri razlikuje od firme do firme. Većina kompanija ima okvirno sličnu hijerarhiju menadžmenta (izvršni potpredsednici, stariji potpredsednici i potpredsednici). Imaju analogne kontrolne sisteme, prakse ljudskih resursa i rituale planiranja, a oslanjaju se na uporedive strukture izveštavanja i sisteme kontrole. Zbog toga generalni direktor s lakoćom skače iz jedne kompanije u drugu – poluge i brojčanici menadžmenta su manje-više isti u svakoj pilotskoj kabini kompanije.

A opet, za razliku od zakona fizike, zakoni menadžmenta nisu ni predodređeni niti večni – a dobro je, isto tako, za menadžment što sada stenje pod pritiskom tereta koji nikada nije ni imao nameru da nosi. Brza promena, kratkotrajne prednosti, disruptivne tehnologije, revolucionarni konkurenti, poremećena tržišta, svemogući klijenti, buntovnički akcionari – ovi izazovi 21. veka stavljaju na probu projektovana ograničenja organizacija širom sveta iznoseći na videlo nedostatke modela menadžmenta, koji ne uspeva da održi korak s vremenom.

Samo se setite do kojih je velikih prodora došlo kada su proizvodi u pitanju tokom poslednje decenije ili dve, prodora koji su promenili naš način života: personalni računar, mobilni telefon, digitalna muzika, elektronska pošta i društvene mreže. A sada pokušajte da se setite nekog prodora u praksi menadžmenta koji je imao sličan uticaj u poslovanju – bilo šta što je promenilo način na koji se upravlja velikim kompanijama. Nimalo lak zadatak, zar ne? I u tome leži problem.

Menadžment je zastario. Kao i motor s unutrašnjim sagorevanjem, on je tehnologija koja je u velikoj meri prestala da se razvija, a to nije nimalo dobro. Zašto? Zato što menadžment – sposobnost da se raspoređuju resursi, prave planovi, programira posao i podstiče ulaganje napora – jeste ključan za ispunjavanje svrhe postojanja ljudske vrste. Kada je manje uspešan nego što bi to mogao biti, ili nego što treba da bude, svi plaćamo cenu.

Ono što na kraju ograničava radni učinak vaše organizacije nije njen operativni model, niti njen poslovni model, već njen model menadžmenta. I zbog toga je i napisana ova knjiga. Namera mi je da vam pomognem da postanete pionir menadžmenta 21. veka; da vas opremim i osposobim da ponovo osmislite svoje principe, procese i prakse menadžmenta za naše postmodernističko doba. Iznosiću tvrdnju da inovacija menadžmenta ima jedinstvenu sposobnost da za vašu kompaniju stvori dugoročnu prednost i ukratko ću predočiti korake koje morate da preduzmete kako biste prvo zamislili, a potom i izumeli, budućnost menadžmenta.

Pošto sam ukratko izneo o čemu se radi u ovoj knjizi, dopustite mi da kažem koju reč o čemu se u njoj ne radi. Iako se na stranicama koje slede nalazi mnogo primera i anegdota, ova knjiga nije skup najboljih praksi. U njoj se ne iznose tvrdnje „idi, pa i ti čini tako“. Iskreno, današnje najbolje prakse nisu dovoljno dobre. Čak ni „najcenjenije“ svetske kompanije nisu prilagodljive u meri u kojoj bi trebale da budu, inovativne u meri u kojoj bi mogle da budu, niti je u njima tako zabavno raditi u meri u kojoj bi to trebalo da bude. Kada se govori o budućnosti menadžmenta, moja pretpostavka je da pre želite da vodite a ne da sledite. I zbog toga je ovo vodič kako da se danas pronađu najbolje prakse budućnosti.

Ova knjiga, isto tako, nije vizija budućnosti menadžmenta jedne osobe. Iako ću vam ukazati na prilike za koje verujem da imaju najveći potencijal za ponovno definisanje menadžmenta, dovoljno sam skroman da znam da mašta i dalekovidost jedne osobe nisu zamena za maštu i dalekovidost gomile. Nemam nameru da prodajem svoje stanovište o budućnosti, već želim da vam pomognem da izgradite sopstvenu budućnost. Ako želite analogiju, zamislite kurs iz preduzetništva čiji cilj je da vas nauči kako da napravite nadmoćni poslovni plan. Moj cilj je da vam pružim alat za razmišljanje koji će vam omogućiti da izgradite sopstveni plan inovacije menadžmenta, a potom da na osnovu njega i radite. Mogu biti i instruktor i mentor, ali na kraju, vizija ipak mora biti vaša.

Ali i ja imam svoj san. Sanjam o organizacijama koje su sposobne za spontanu renesansu, u kojoj dramu promene ne prati bolna trauma radikalnog zaokreta u poslovanju. Sanjam o kompanijama u kojima električna struja inovacije pulsira u svakoj aktivnosti, u kojima odmetnici uvek adutom tuku reakcionare. Sanjam o kompanijama koje zaista zaslužuju strast i kreativnost svojih radnika i koje iz njih izvlače ono najbolje. Naravno, to nisu samo snovi; to su imperativi. To su izazovi tipa ili uradi ili umri za kompaniju koja se nada da će napredovati u budućim burnim vremenima – a mogu se savladati samo zahvaljujući inspirisanoj inovaciji menadžmenta.

I tako, ova knjiga je namenjena sanjarima i radnicima. Namenjena je svima onima koji osećaju da ih sputava birokratija, koje brine činjenica da „sistem“ guši inoviranje, koji potajno veruju da se usko grlo nalazi na vrhu flaše, koji se pitaju zašto poslovni život mora biti tako obeshrabrujući, koji misle da su zaposleni zaista dovoljno pametni da sami sobom upravljaju, koji znaju da „menadžment“, onakav kako ga danas sprovodimo u delo, zaista koči uspeh – i žele nešto tim povodom da učine. Ako ste to vi, onda vam želim dobrodošlicu.

 

 

Recenzije

Još uvek nema recenzija.

Budite prvi koji će dati recenziju“BUDUĆNOST MENADŽMENTA”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*